Sektor živinarstva jedan je od najbrže rastućih u Turskoj. Procenjuje se da će u 2023. godini proizvodnja pilećeg mesa u Turskoj porasti za 9%, potrošnja za 5%, a izvoz za 15%.

Sektor živinarstva, u kojem pileće meso čini 99% ukupne proizvodnje, glavni je izvor proteina u zemlji. Sektor se suočava sa stalnim izazovima, uključujući visoke troškove proizvodnje, veliku zavisnost od stranih zemalja u pogledu nabavke inputa, niži nivo potrošnje po glavi stanovnika i probleme sa izvozom zbog političkih i ekonomskih previranja u susednim zemljama.

Proizvodnja pilećeg mesa u Turskoj

Turska je 2021. godine proizvela 2,25 miliona tona pilećeg mesa i 19,3 milijarde jaja, što je za 2,4% manje nego prethodne godine zbog visokih cena stočne hrane i odstrela stada nakon zatvaranja iračkog izvoznog tržišta, koje je ponovo otvoreno za turske jaja od sredine 2022.

Procenjuje se da će u 2022. godini, uprkos rastu cena stočne hrane, proizvodnja pilećeg mesa u Turskoj porasti za 10% na 2,46 miliona tona, što je prvenstveno posledica efikasnije ponude jaja za valio i jednodnevnih pilića, kao i veće inostrane potražnje. U 2022. uvoz priplodne stoke je porastao za 12%, i dok je većina korišćena lokalno, 2% povećanja je ponovo izvezeno kao jaja za valio u Irak i Rusiju.

Procenjuje se da će u 2023. godini proizvodnja pilećeg mesa u Turskoj porasti za 9% na 2,68 miliona tona zbog relativno stabilne izvozne potražnje i očekivane nešto veće domaće potrošnje.

Stočna hrana, pre svega kukuruz i soja

Turska je 2021. proizvela 5,5 miliona tona hrane za brojlere i 3,7 miliona tona hrane za nesilice. Glavni sastojci koji se koriste u lokalnoj hrani za brojlere su kukuruz i soja. Dok Turska uzgaja oba useva, značajan deo se uvozi da bi se zadovoljila potražnja.

Šumski požari, tržišne cene i izvoz koče rast potrošnje pilića

U 2023. godini predviđa se potrošnja pilećeg mesa od 1,7 miliona tona, što je 5% više u odnosu na 2022. U 2022. godini predviđa se potrošnja od 1,6 miliona tona, što je manje od 2021. godine zbog povećanja izvoza, visokih tržišnih cena i manje roštiljanja zbog ograničenja nakon velikih šumskih požara 2021. i sve veće cene uglja.

U 2021. potrošnja pilećeg mesa bila je slična nivou iz 2020. zbog nedostatka rasta zbog mera Covid-19, kao što su policijski čas u proleće i ograničenja kretanja tokom leta.

Glavna pretovarna tačka za trgovinu živinom

Dok Turska ne uvozi pileće meso za domaću potrošnju, ova zemlja služi kao glavna pretovarna tačka na Bliski istok, uglavnom u Irak (80%) i Siriju (20%). Turska, međutim, uvozi jaja za valenje, uglavnom iz Velike Britanije, SAD i Kanade, i jednodnevne piliće iz Nemačke, Velike Britanije i SAD.

Pileće meso među vrhunskim izvoznim proizvodima

Meso peradi je među prva 3 izvezena životinjska proizvoda u Turskoj, zajedno sa mlečnom kremom i brancinom. Ograničenja zemalja uvoznica zbog slučajeva HPAI u Turskoj su jedan od glavnih negativnih faktora koji utiču na tursko izvozno tržište živine, kao i politička i ekonomska previranja u susednim zemljama, što izaziva neizvesnost za izvoznike koji sklapaju ugovore sa kompanijama uvoznicima.

Turska je 2021. izvezla 26% svoje ukupne proizvodnje živine (98,2% mesa brojlera; 1,8% ćurećeg mesa) pri čemu je izvoz pilećeg mesa (bez šapa) dostigao 563,274 mt (u vrednosti od 857 miliona američkih dolara).

U 2022. godini, procenjuje se da će izvoz pilećeg mesa dostići 860.000 mt, što je 52% više u odnosu na 2021. zbog velike potražnje za izvozom, posebno iz Iraka i Irana (do zatvaranja tržišta u maju 2022.). Procenjuje se da će se 2023. godine izvoz turskog pilećeg mesa povećati za 15% na 989.000 mt.

Što se tiče pilećih šapa, Kina je veliko izvozno tržište za Tursku, zajedno sa Uzbekistanom, Tajlandom, Sirijom i Irakom.