Na mlekarstvo se troši najviše novca iz budžeta, a daje najlošije rezultate

Na mlekarstvo se troši najviše novca iz budžeta, a daje najlošije rezultate

Mlekarstvo je sektor u kome već godinama nema rasta proizvodnje, kako se navodi u studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ. Jedan od najvećih problema u mlekarstvu je što u Srbiji nema novih farmi, a postojeće se intenzino gase. Počevši od 2012. godine imamo konstantan deficit u ovom sektoru od oko osam miliona  dolara. Pored toga, u naše zemlje konkuretniju mlekarsku proizvodnju imaju Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija.

U studiji se navodi da jedino Srbija u celoj Evropi nije u stanju da napravi nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka, a u isto vreme se jedino kod nas svakog meseca radi kontrola mleka za potrebe matičenja. To je sektor u kojem je naše UHT mleko jeftinije u susedim zemljama.

Mlekarstvo je pojedinačno najveći korisnik budžeta. Očigledno da  ovaj sektor u Srbiji ne funkcioniše kako bi trebalo. Najviše je podržan, ali ima najlošije rezultate. Što očigledno ukazuje da mere ili ne targetiraju prave probleme ili ih rešavaju na pogrešan način. Nažalost i mnoge farme koje se bave ovom vrstom proizvodnje jedva uspevaju da se izbore za svoje mesto na tržištu.

Mlekarski sektor je nekonkurentan u CEFTA okvirima, a tek ga čeka konkurencija EU. Bosna i Hercegovina ima suficit u razmeni mleka od prosečno 12,2 miliona USD u proteklih pet godina, dostižući u pojedinim godinama izvoz od preko 40 miliona USD. BiH izvozi 4,3 puta više mleka u Srbiju nego Srbija u BiH. Uspela je  da  dobije  izvozne  dozvole  za  izvoz  u  EU  za gotovo  sve  svoje  mlekare,  a  prvu  akreditovanu  nezavisnu laboratoriju za kontrolu sirovog mleka ima još od 2005. godine (Republika Srpska).

Mlekarstvo najnerazvijeniji sektor u Srbiji - © Pixabay

Od pre nekoliko godina, sa još četiri akreditovane laboratorije, cela teritorija BiH pokrivena je nezavisnom kontrolom sirovog mleka. Udeo ekstra i prve klase mleka je veći nego u Srbiji, koja još uvek nije zvanično usvojila ranije pripremljen Akcioni plan za unapređenje kvaliteta sirovog mleka.

Očigledno je da BiH ima konkurentniju proizvodnju od Srbije. Sličan napredak ostvaruju i mlekarski sektori Albanije i Makedonije. Time Srbija polako i sigurno gubi i ova tržišta. S druge strane, čeka je konkurencija iz EU, protiv koje se Srbija bori tako što ima carine, a kad ni one nisu dovoljne, jednostrano se podižu da bi se dodatno zaštitio sektor.

Srbija ima konkurentske prednosti za izvoz sira u Rusiju koje treba  iskoristiti. Na ovaj način bi se mogla povećati potražnja mleka koja bi uticala na proizvodnju. Posle intenzivnog rasta, izvoz sira u Rusiju već dve godine stagnira, kako zbog povećane proizvodnje u Rusiji i pada cena (te manje isplativosti) tako i zbog domaćih nedostataka koja se ogledaju u ograničenjima u nabavci mleka i organizovanju i pronalaženju novih tržišta.

 

Izvor: studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije, SEEDEV

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica