Buša – autohtona rasa navikla na brdske i planinske terene

Buša – autohtona rasa navikla na brdske i planinske terene

Rasa buša gaji se na veoma ekstenzivan način, pa su i proizvodne osobine vrlo skromne.

Buša je sitna autohtona rasa goveda. Kao autohtona rasa potrebno je da se očuva i opstane na našem području zbog pozitivnih genetskih osobina – otpornost, izdržljivost i skromnost u pogledu ishrane i uslova držanja. Zato se u poslednje vreme subvencioniše držanje čiste rase sa poznatim poreklom.

Ova se rasa gaji obično u brdovitim i planinskim područjima, a u novije vreme i u ostalim delovina zemlje. Buša se u većem delu godine stara sama o sebi. Pase skromnu i često sasušenu travu. Sama se teli i sama odgaja mlade. Leti je ishrana gotovo isključivo ispašom, a zimi je to slama, kukuruzovina, seno slabijeg kvaliteta uz ponekad malo koncentrata. Takođe uslovi držanja su krajnje skromni i često neuslovni.

Eksterijer buše je odraz dugogodišnjih načina držanja i ishrane, pa je to sitna rasa skromnih zahteva, ali
i skromnih proizvodnosti. Postoji čitav niz raznih sojeva buše, koje se razlikuju, ali na kraju svi sojevi su sitni i slabo proizvodni.

Masa tela odraslih grla je 200–300 kg. Konstitucija je gruba, a koža tvrda. Kod dobro negovanih grla dlaka je kratka i sjajna, a kod onih loše gajenih gusta, duga i bez sjaja. Rasna odlika je lanac belih dlaka oko pigmentirane gubice. Rogovi i papci su tamno pigmentirani. Proizvodne osobine su skromne-mlečnost je oko 1000 kg, u boljim uslovima držanja do 2000 kg mleka, uz 4 % mlečne masti.

To je kasnostasna rasa, tako da su i tovne karakteristike skromne. Randman je oko 45%. Prirast teladi je 400–600 grama, meso je grubih vlakana, teško se vari i žvaće, tako da je lošeg kvaliteta. Nagomilava mnogo trbušnog loja (25 kg), a telesna masa utovljenih volova je do 500 kg.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž sto­čar­stva Go­ran Jok­sić

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica