Evropski dan Dunava: Sačuvajmo riblji fond suzbijanjem ribokrađe

Evropski dan Dunava, druge po dužini reke u Evropi, obeležava se 29. juna u 14 podunavskih zemalja koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava, a među kojima je i naša zemlja. Cilj proslavljanja ovog dana je podsećanje na značaj Dunava, kao i na važnost njegovog očuvanja, uključujući i brigu o živim organizmima koji ga nastanjuju. Kada govorimo o Srbiji, već godinama unazad se kao ključan problem ističe prisustvo ribokradica na ovoj reci.

Iz Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ navode da se ribokrađom smatra svaki vid nedozvoljenog, ilegalnog, neprijavljenog i neregularnog rekreativnog i privrednog ribolova.

„Ribokrađu predstavlja i svaka upotreba nedozvoljenih alata i sredstava u ribolovu, bez obzira da li lice poseduje dozvolu za rekreativni ili privredni ribolov. Ulov ribe koja se nalazi u zakonom propisanom lovostaju, privremenom ili trajnom, takođe predstavlja oblik ribokrađe, kao i svaki prekomerni izlov ribe“, rekla je Aleksandra Radić, organizator za odnose s javnošću i protokol ovog preduzeća.

Recept za ukusnu domaću sardinu od rečne ribe

Iz udruženja „Ujedinjeni ribolovci Srbije“ koji se bore protiv svih oblika ribokrađe širenjem svesti o važnosti ovog problema, navode da je plen ribokradica svaka riba koja ima vrednost na tržištu, a posebno su na meti one koje imaju visoku cenu: kečiga, smuđ, som i šaran, premda ni gastronomski manje cenjene vrste nisu pošteđene jer obično mogu da se uhvate u većoj količini, pa ilegalni profit i od tih vrsta nije zanemarljiv.

„Riba ulovljena ribokrađom pretežno se prodaje, ređe se zadržava za sopstvene potrebe. Ribokradice su naročito aktivne noću, a prema našim iskustvima i podacima, ribokrađa se najviše odvija u toku proleća, u vreme perioda mresta većine ribljih vrsta. Ribe su tada manje oprezne i lakše se ostvaruju bogati ulovi, a osim perioda mresta, veoma pojačan pritisak od strane ribokradica je primetan pred Svetog Nikolu, kada je potražnja za ribom na tržištu najveća, a cene ribe najviše“, tvrdi izvršni direktor „Ujedinjenih ribolovaca Srbije“ Ljubomir Pejčić.

Prema njegovim rečima, ribokrađa se obavlja mnogim sredstvima, ali najčešće se koriste mreže i drugi alati koje koriste profesionalni ribari.

„Nema sumnje da su najgori vidovi ribokrađe oni koji podrazumevaju korišćenje električne struje i plina, kada se riba guši ispuštanjem plina po dnu reke, jezera i drugih vodenih površina. Lov strujom je postao čest oblik ribokrađe jer omogućava brz i izuzetno efikasan izlov ribe, a ribokradice se u slučaju opasnosti lako rešavaju nedozvoljenog alata bacanjem istog u vodu. Pored ovih očiglednih alata za masovan izlov, ribokrađa se odvija i alatima za obavljanje rekreativnog ribolova, to jest štapovima za ribolov koji pojedinačno ne love tu količinu ribe kao prethodno pomenuti alati, ali pošto je broj rekreativnih ribolovaca veliki, i oni zbirno nanose štetu ribljem fondu“, objasnio je Pejčić.

Vršački sportski ribolovci u borbi protiv krivolova

Kontrole ribolovnih voda koje su pod ingerencijom preduzeća „Vode Vojvodine“ vrše se svakodnevno prema utvrđenim planovima obilazaka, kao i na osnovu interventnih izlazaka na teren prema potrebi. U ovom preduzeću objašnjavaju da ribočuvari, nakon što zateknu osobu u prekršaju, postupaju po odredbama zakona, što podrazumeva legitimisanje lica, fotografisanje lica, plovila, ulova, alata i sredstava, potom pravljenje zapisnika o događaju, kao i zaplenu alata, sredstava i ulova. Verbalni napadi na ribočuvare su svakodnevni, dok se fizički ređe dešavaju.

„Ribokrađa se tretira kao prekršajno delo a kazne, koje su novčane, propisuje Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Samu visinu kazni određuje postupajući sudija i kreću se od 5 000 do 150 000 dinara, u zavisnosti od težine učinjenog dela, ali i od slobodne procene postupajućeg sudije. Često se kao olakšavajuća okolnost navodi teško materijalno stanje samih počinilaca. Gotovo su nezabeleženi slučajevi osude na osnovu krivičnog zakona i propisivanje kazne zatvora za ribokradice“, priča nam Aleksandra Radić iz ovog preduzeća.

U udruženju „Ujedinjeni ribolovci Srbije“ smatraju da je ovakva kaznena politika previše blaga i da je to razlog zbog kog imamo previše povratnika u ribokrađi.

„Ribokradice uglavnom prolaze sa prekršajnim prijavama i kaznama koje u kratkom vremenskom periodu otplate, jer oni tu sumu zarade za svega nekoliko dana ribokrađe. Blage kazne su destimulišuće kako za korisnike ribolovnih područja i same ribočuvare, tako i za savesne ribolovce koji prijavljuju ribokrađu. Dakle, rešenje je pooštriti kaznenu politiku i uvesti obaveznu zatvorsku kaznu za teže oblike ribokrađe“, navodi Ljubomir Pejčić iz ovog udruženja.

On takođe navodi da posledice ribokrađe mogu biti brojne, a kao ključne izdvaja opasnost da izgubimo određene vrste riba, kao i narušavanje lanaca ishrane i dobijanje disfunkcionalnih vodenih ekosistema koji mogu dovesti i do narušavanja kvaliteta vode.

Važnost koju Dunav ima, kako za gradove i sela kroz koje prolazi, tako i za celu Srbiju je nemerljiva. Kao jedan od najbitnijih plovnih puteva u Evropi, Dunav je veoma važan za funkcionisanje vodenog saobraćaja, a da predstavlja značajan izvor energije svedoče hidroelektrane „Đerdap I“ i „Đerdap II“. Ipak, njegova najvažnija odlika je to što predstavlja bogat izvor za snabdevanje pijaćom vodom, ali i za navodnjavanje obradivih površina. Ovo su samo najvažniji razlozi zbog kojih je neophodno da poštujemo veličanstvenost ove reke i brinemo o njenom očuvanju.

Autor Novinar Tanja Prolić Apsolvent sam žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sa poljoprivrednom delatnošću me je upoznao moj otac koji se pasionirano bavi voćarstvom, a tokom odrastanja sam razvila ljubav prema hortikulturi, te se bavim gajenjem ukrasnih biljaka.