Foto: Danijela JovanovićSa zemljišta sa kog je ubrana letina, ali i sa onog koje je pripremljeno za zimski odmor, neophodno je uzeti uzorke i uraditi analizu, kako bi se na osnovu dobijenih rezultata popravilo nepovoljno stanje, ako ga ima.
Po završetku jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i đubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima. Brazdu treba ostaviti otvorenu da bi bolje izmrzla tokom zime i prikupila zimsku vlagu. Takođe na njivama na kojima su požnjeveni kasni usevi, pa čak i oni raniji, treba obaviti duboko zimsko oranje, ako je planirano da se seju jari usevi. Potrebno je izvršiti duboko oranje 23-30 cm minimum, a po mogućstvu i dublje.
Pravilna obrada zemljišta je izuzetno značajna jer ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijska i mikrobiološka svojstva. To je posebno važno u intenzivnoj proizvodnji, gde se smenjuje više kultura u toku godine. Najbolje je zemljište obraditi u jesen, u oktobru ili novembru mesecu, gde oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Dubokim oranjem vlaga se u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu i s proleća se brzo prosuši, tako da se na vreme mogu obaviti pripreme za proizvodnju ranog povrća.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Zimsko oranje je konzervator vlage!
Na svim parcelama na kojima je planirano sejanje na proleće takođe je potrebno obaviti jesenju obradu, osim eventualno na parcelama sa izraženim nagibom, i uopšte na parcelama na kojima preti erozija.
Zimsko duboko oranje ima ključni značaj za ukupan prinos i kvalitet zasejane kulture, jer se na taj način otvara brazda i čuva vlaga za period kada je korenu biljke najpotrebnija. Ipak, svega 40 do 50% njiva u Srbiji je uzorano, a zbog tako malog procenta i krajnji prinos je manji.
Sve parcele koje tokom zime ostanu uzorane znatno su plodnije, jer nakupe mnogo vlage za letnji period, a niske temperature i mrazevi dodatno usitne zemljište, ali ga i očiste od štetočina i korova u površinskom sloju.
Na kojoj dubini orati?
Pravi recept je što ranije oranje na što većoj dubini!
Oranice i bašte koje su u toku jeseni duboko uzorane ne treba orati u proleće, jer se oranjem gubi mnogo zemljišne vlage, pošto se na površinu iznose donji vlažni slojevi, a vlaga lako isparava. Međutim, ukoliko je zemljište jako zakorovljeno i duboko jesenje oranje se sabilo ili ako je zimsko povrće rano skinuto, mora se ponovo odraditi oranje. Uzoranu površinu do 15 cm treba još istog dana podrljati kako bi se gubljenje vlage svelo na što manju meru.
Ukoliko se ne obavi zimsko oranje, u proleće se primenjuje plića obrada, na 10-15 cm, ali se to zemljište odmah kultivira i priprema površinski sloj od 5-10 cm za setvu. Na taj način se sprečava gubitak vlage na tako pripremljenom zemljištu.
Foto: Danijela JovanovićPovršinski sloj mora biti rastresit i mrvičast zbog ujednačenog nicanja, zbog čega se zemljište drlja i mora se jednom ili više puta kultivirati, zavisno od tipa zemljišta, odnosno zakorovljenosti.
Za zimsko oranje važi poslovica: „Bolje ikad, nego nikad“!
Na rastresitom i suvom zemljištu se pre sadnje primjenjuje i valjanje, jer omogućava kretanje vlage prema površini. Đubrenje zemljišta zavisi od njegove plodnosti i zahteva vrste koje se uzgajaju. Svež i poluzgoreo stajnjak se unosi u jesen pred osnovnu obradu, a zgoreo u proleće, pred sadnju. Međutim, da bi se postigli visoki prinosi, a gajena kultura bila kvalitetna, potrebno je uraditi hemijsku analizu zemljišta pre početka proizvodnje, na osnovu koje stručnjaci daju preporuku o vrsti i količini đubriva koju treba uneti pred sadnju i tokom vegetacije. Za primenu mineralnih đubriva posebno je važan nivo pristupačnog azota u zemljištu da bi se mogla odrediti količina azota koja će se dati osnovnim đubrenjem i količina u vidu prihranjivanja.
Na taj način se omogućava pravilna i racionalna primena đubrenja i dobijanje zdravstveno ispravnog povrća. Usled preteranog đubrenja azotom dolazi do pojave prebujnih biljaka sa većom lisnom površinom, ali se kod njih formira manji broj plodova, usporava se njihovo sazrevanje i smanjuje kvalitet, a takvi plodovi imaju lošiji ukus i slabije se čuvaju. Zbog višegodišnje intenzivne primene đubriva dolazi do pojave zaslanjivanja ili zakišeljavanja zemljišta, što nije retka pojava i sve to je razlog za redovnu hemijsku analizu.
Foto: Danijela JovanovićKorist od zimskog oranja
Kad znamo na koji način sprovesti duboko oranje i prihranu možda ćemo se zapitati – kakva je korist od jesenje-zimskog dubokog oranja.
Korist je višestruka: Sve biljke koje gajimo vodu i vlagu dobijaju iz atmosfere, ali nisu u mogućnosti da je iskoriste preko svojih nadzemnih delova, kao što su stablo i list, već samo posredno, preko korenovog sistema!
Zimsko oranje je najbolji regulator zemljišne vlage. Zemljište je stanište za biljku, i potrebno je da joj obezbedi normalne uslove za rast i razvoj: vodu, mineralne materije, vazduh i toplotu. Nedostatak samo jednog od ovih faktora onemogućiće pravilan razvoj biljke. Biljke za sve svoje funkcije troše ogromne količine vode.
Praksa dokazuje ono što nauka govori da je zimsko oranje najmoćnija mera za uspostavljanje normalnog režima vode u tlu.
Zimskim oranjem stvaramo na njivama površinski sloj razoranog zemljišta koji je šupljikav i porozan i on vodu koja dolazi do njega padavinama (kišom i snegom) upija ili sprovodi do dubljih slojeva.
Foto: Danijela JovanovićZimsko oranje je mera borbe protiv korova i štetočina!
Ovom merom se znatno smanjuje prisustvo korova i štetočina, ali tamo gde ima potrebe, na proleće može da se obavi drljanje tla, ili eventualno zemljište treba plitko preorati da se dodatno očisti od korova. Oranje dvojako pomaže u borbi sa korovima – seče i zaorava delove korova, ali i zaorava delove semena na veću dubinu, gde ono pre ili kasnije propada jer nema vlage, vazduha ni toplote.
U borbi sa višegodišnjim korovima direktna korist je što podzemne delove biljaka kojima se one razmnožavaju, kao i jaja i larve štetočina izbacuje na površinu i izlaže ih direktnom uticaju mrazeva.
Zimsko oranje popravlja strukturu i plodnost zemljišta!
Prilikom zimskog oranja premešta se gornji, zbijeni sloj sa raznim biljnim ostacima i otpacima u donje slojeve, a donji slojevi izbijaju na površinu, i time se postiže mešanje oraničnih slojeva. Na taj način se stvara povoljniji vodno-vazdušni režim, ali se i intenzivira razvoj dobrih mikroorganizama. Uticaj mraza je takođe blagotvoran na fizička svojstva zemljišta, jer se na taj način stvara sitno grudvasti površinski sloj zemljišta.
Foto: Danijela JovanovićZimsko oranje omogućava raniju prolećnu setvu!
Na zemljištu gde su brazde bile izložene korisnom delovanju mraza ne zahteva se mnogo vremena ni velikog truda za pripremu zemljišta za prolećnu setvu. Ova mera je jako važna jer u proleće svi poljoprivredni proizvođači imaju mnogo posla, i često ne mogu fizički sve da postignu.
Površine koje uđu u zimu nepreorane, pa se za prolećnu setvu pripremaju neposredno pred samu setvu, uvek daju znatno niže prinose!
Komentari (1)
Marko Petrovic
2020-11-16 10:12:19
Gospodjo Danijela, pa valjda ste mogli malo vise da se udubite u stvarno probleme ovog teksta, a ne da nabrajate sta je potrebno. Sta je sa cenom goriva? Nju niste nijednom pomenuli.
Agromedia
2020-11-16 10:53:17
Poštovani Marko,
Hvala vam na sugestiji. U narednom periodu pisaćemo o toj temu, kao što smo i ranije (početkom godine su bile subvencije za gorivo). Ipak, bavljenje poljoprivredom je jedan od najtežih poslova, a zahteva ulaganja za koja nije uvek lako prikupiti finansijska sredstva. Zato savetima stručnjaka o dobroj praksi u poljoprivredi trudimo se da budemo podrška i pomognemo da se što uspešnije time bave i oni koji tek počinju, ali i oni koji od toga žive.
Srdačan pozdrav,
Vaš Agromedia tim