U našoj zemlji setva će, zavisno od regiona, početi tokom aprila meseca. Najhrabriji i najvredniji su Vojvođani pa će oni otvoriti sezonu ovogodišnje prolećne setve.
U Zrenjaninu, na primer, „oni najnestrpljiviji sa setvom će početi u narednih nekoliko dana“, kaže Predrag Marijanski, ratar u Poljoprivrednoj stručnoj savetodavnoj službi iz tog grada. Inače u Srednjem Banatu ove godine će pod kukuruzom biti oko 90 hiljada hektara i to najviše iz FAO grupa zrenja 400 i 500.
U okolini Zrenjanina u svakom selu ima po desetak ozbiljnijih ratara i oni zajedno obrađuju po nekoliko stotina hektara zemlje. Naravno, mnogo je i velikih i poznatih ratara u tom kraju kojima bi na rezultatima zavideli i ratari iz Evrope, ali o njima ćemo govoriti nekom drugom prilikom. Prosečni prinosi Zrenjaninaca prošle godine bili su oko 8 tona po hektaru.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Rame uz rame sa ratarima iz Zrenjanina stoje i Rumljani. U njihovom kraju prošle godine takođe su bili retki oni koji su imali prinose manje od 7 tona po hektaru, a mnogo je i vrhunskih ratara, poput Pavla Nenadovića, koji samostalno obrađuju po nekoliko stotina hektara i imaju prinose koji su među najvećima u celoj zemlji. Generalno u Rumi se najviše seju srednje rani i rani hibridi.
Požarevčani smanjuju površine pod kukuruzom
U Braničevskom okrugu ratarske kulture seju se na oko 160 hiljada hektara, a kukuruz već godinama zauzima oko 50% te površine. Ipak, u poslednjih nekoliko godina njive pod kukuruzom u tom kraju se smanjuju i to u korist uljanih kultura, najviše suncokreta.
U Srednjem Banatu ove godine će pod kukuruzom biti oko 90 hiljada hektara i to najviše iz FAO grupa zrenja 400 i 500.
„U Požarevcu će setva početi u prvoj dekadi aprila, a do tada obavezno redovno obilazite svoje parcele i slušajte preporuke stručnjaka“, kaže Jorgovanka Vlajkovac, ratarka iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe u Požarevcu.
Setva u drugoj dekadi aprila
Za vreme druge dekade aprila trebalo bi da počne setva u okolini Jagodine gde je prošle godine pod kukuruzom bilo oko 55 hiljada hektara. U tom kraju trenutno se seje lucerka, ali su mnoge njive i dalje veoma vlažne pa se za kukuruz čekaju topliji dani.
„Naši ratari prosečno obrađuju po 5 hektara zemlje, a prošlogodišnji prinosi su uglavnom iznosili oko 5,5 tona kukuruza po hektaru“, kaže Milanka Miladinović, stručnjak za ratarstvo iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe u Jagodini. Iako ona i njene kolege iz te kuće ratare savetuju da se okreću ka hibridima kraće vegetacije, Jagodinci i dalje tradicionalno najviše seju kukuruz iz FAO grupe 600.
Setva krajem aprila
Najkasnije će početi setva na jugu i istoku Srbije. U tom kraju mnogi ratari trenutno imaju ogromne probleme sa vodom dok obavljaju prihranu pšenice te će se za setvu čekati poslednja dekada aprila meseca. „Jutarnja temperatura u Zaječaru ovih dana je oko 3 stepena, a morala bi da nekoliko dana bude bar po deset da bismo mogli da razmišljamo o setvi kukuruza“ , rekao nam je Srđan Cvetković iz Agroznanja iz Zaječara.
Inače, u okolini Zaječara kukuruz zauzima gotovo iste površine kao i pšenica, oko 17 hiljada hektara, a ratari u tom kraju obrađuju po svega nekoliko hektara zemlje. Ipak, među njima ima i onih koji su imali prinose i po 12 tona po hektaru i koji se zemljoradnjom bave moderno i veoma uspešno.
Iz kojeg god da ste kraja, ako to još uvek niste uradili, imajte u vidu da stručnjaci svima savetuju da se pre setve u zemlju unese puna doza azotnog đubriva.
Takođe, njihova preporuka je i da ne treba žuriti sa setvom, jer ukoliko nam se vrate niske temperature, možete imati problem sa raznim bolestima i štetočinama.
Na kraju, potrudite se da ispoštujete dubinu i razmak u redu oko čega će vam najbolje pomoći stručnjaci iz kuće čije ste hibride izabrali za ovogodišnju setvu. Srećno!
Komentari