U Kolubarskom okrugu prošle sedmice počela je žetva kukuruza za silažu, koja će, prema procenama, trajati narednih dvadesetak dana. Iako su prve količine već stigle na gazdinstva, stručnjaci ocenjuju da kvalitet cele biljke nije zadovoljavajući, uz velike razlike od njive do njive.
Kukuruz je i ovog proleća zauzeo najveće ratarske površine – nešto manje od 29.000 hektara. Dok je prethodnih godina više od polovine roda završavalo u silaži, ovog leta taj udeo biće znatno manji.
Možda vas zanima
‘’Kao i lane, i ove sezone žetva silažnog kukuruza počela je ranije nego što je uobičajeno. Razlog je pre svega suša, ali i činjenica da su mnogi proizvođači birali hibride kraće vegetacije, kako bi ublažili posledice nepovoljnih klimatskih uslova. Sve izraženije klimatske promene ogledaju se u porastu temperatura, ali i u promeni rasporeda padavina – najveći deo kiše sada pada u maju umesto u junu, dok su leta sušnija nego ranije’’, kaže Predrag Jokić iz sPoljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Takvi uslovi, kako objašnjava naš sagovornik, negativno su se odrazili na proizvodnju kukuruza, kako za zrno, tako i za silažu.
Kukuruz na udaru klimatskih promena: Preti pad prinosa do 70% – šta preduzeti?
‘’Prema prvim procenama, prinosi silaže u Kolubarskom okrugu kreću se od 15 do 20 tona po hektaru, što je za 30 do 50 odsto manje nego prošle godine. Glavni uzrok je slab porast stabljike, koja je ostala niska, pa je količina mase ispod proseka’’, navodi Jokić, savetodavac za stočarstvo.
Sreten Mitrović, poljoprivrednik iz Grabovice kod Valjeva, ocenjuje da je kvalitet ovogodišnje silaže nešto slabiji nego lane, ali ne onoliko koliko se prvobitno strahovalo. Dodaje da će, uprkos lošijem prinosu, uspeti da sa senom nadomesti manjak kukuruzne silaže i obezbedi dovoljno hrane za svojih 40 krava.
‘’Ove godine sam dobio između 25 i 30 tona silaže po hektaru, na parcelama gde sam sejao hibride grupe 400, namenjene baš za silažu. Imam i kasnije hibride od kojih očekujem malo veći prinos, ali je to ipak upola manje nego prošle godine. Zasejao sam nešto više od osam hektara, a u silažu ide polovina tih površina – što je dosta manje nego ranijih godina. Hteo sam više, ali nije bilo mogućnosti. Najpre su posle setve bile poplave i formirala se pokorica, a zatim je došla suša. Iako sam primenio sve agrotehničke mere, više se nije moglo postići’’, kaže Mitrović.
Stručnjaci savetuju proizvođače da pažljivo obilaze njive i sa siliranjem krenu u pravom trenutku – kada je zrno u fazi voštane zrelosti, odnosno kada se mlečna linija nalazi na trećini do polovine od vrha zrna. U toj fazi biljka sadrži 30 do 40 odsto suve materije, a udeo klipa u masi je najpovoljniji, što obezbeđuje najbolji kvalitet silaže.
Komentari