Svet poljoprivrede Prodavnica

Prinos kukuruza neizvestan usled trenutnih klimatskih uslova

Još jedna kultura čiji je prinos upitan usled nepovoljnih klimatskih prilika je kukuruz. O ovoj vrlo bitnoj temi smo porazgovarali sa dr Goranom Bekavcem sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

KukuruzFoto:Agromedia

Kasna setva doprinela smanjenju prinosa kukuruza

Kako kaže ovaj stručnjak, postoji nekoliko momenata koji se moraju uzeti u razmatranje kada se govori o redukciji prinosa kukuruza. Prvi je svakako to što smo imali kasniju setvu ove godine, ozbiljna setva kukuruza je počela tek negde posle 20. aprila.

„Mnoge parcele su zasejane čak negde i sredinom maja što je veoma kasno. Podatak koji je interesantan je da kada je setva posle 10. maja svaki dan zakašnjenja vuče sa sobom redukciju prinosa od otprilike 90 kilograma po hektaru. Ako zasejemo kukuruz 20. maja mi možemo samo zbog zakasnele setve da izgubimo skoro tonu prinosa po hektaru što je na nekih skoro milion hektara koliko Srbija ima veoma ozbiljna stvar“, istakao je Bekavac na početku našeg razgovora.

Ekstremno visoke temperature uzrokovale da biljke imaju nižu visinu

Drugi momenat koji utiče na redukciju prinosa su ekstremno visoke temperature. Pod takvim uslovima kukuruz iz jedne fenofaze prelazi u drugu velikom brzinom što znači da biljke ove godine imaju nižu visinu nego što je uobičajeno, tvrdi on i dodaje da čim imamo nižu biljku imamo i manju fotosintetsku aktivnu površinu i shodno tome i manji potencijal za formiranje prinosa.

„Na jako velikom broju parcela i hibrida upravo je sada generativna faza, znači faza polinacije i svilanja koja je kritična faza po pitanju nedostatka padavina, odnosno ekstremno visokih temperatura. Upravo sada imamo dug bezkišni period i veoma visoke temperature koje daleko prevazilaze višegodišnje proseke za ove datume“, rekao je Bekavac za AGROmedia portal.

Kako kaže, u ovom momentu je teško reći koliko će iznositi redukcija prinosa kukuruza, ali svakako će biti ozbiljna redukcija prosečnog prinosa na nivou cele države.

„Sada se ne mogu davati nikakve prognoze jer kukuruz cveta, on je u generativnoj fazi, tek nakon toga kada vidimo kakva je bila oplodnja i problemi u samoj oplodnji možemo nešto više da kažemo“, naglasio je naš sagovornik iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Umesto da povećaju organsku materiju u zemljištu, ratari pale strništa

Za ove nepovoljne klimatske uslove postoje određene adaptivne mere koje ublažuju njihov uticaj. Bekavac ističe da ratari prvo moraju raditi na promeni tehnologije proizvodnje jer se i dalje opušteno ponašamo po pitanju konzerviranja vlage u zemljištu.

„Mi moramo da učinimo sve da sačuvamo svaki milimetar padavina u zemljištu. Evo na primer: šta proizvođači rade kada skinu sa parcele strna žita? U Vojvodini uglavnom uzmu šibicu i zapale. Ono što je veoma pogubno za parcele jeste upravo spaljivanje žetvenih ostataka, što se i dalje masovno čini. Umesto da zaoru žetvene ostatke i da povećaju sadržaj organske materije u zemljištu, te fizičko – hemijska svojstva zemljišta učine još boljim, spaljuju ih. A pored toga što se spaljuju strništa spali se i dobar deo organske materije koja je već u zemljištu“, navodi ovaj stručnjak.

Kukuruz Foto:Agromedia

Moraju se birati hibridi koji imaju naglašenu tolerantnost na sušu

On ističe i još jednu meru.

„Kada se ore, uglavnom se to radi na istu dubinu. Ja bih voleo da čujem koliko često proizvođači podrivaju zemljište kao jednu od jako korisnih tehnoloških operacija. Moraju produbiti taj sloj na kome obrađuju zemljište, pogotovo zbog ovakvih klimatskih prilika. Takođe, u proizvodnji kukuruza se samo oslanjamo na suzbijanje korova herbicidima, dok je međuredna kultivacija gotovo zaboravljena“, naglasio je Bekavac.

Kako kaže, još jedna mera koja je izuzetno bitna je izbor hibrida. U našem agroekološkom području koje je polusušno moramo forsirati u proizvodnji samo one hibride koji imaju naglašenu tolerantnost na sušu jer je ona redovna pojava. Naglašava da ratari ne mogu pribegavati rečenici da će problem rešiti navodnjavanjem.

„Mi nemamo pre svega razvijenu infrastrukturu za navodnjavanje. U Vojvodini imamo preko 600 hiljada hektara, a na nivou Srbije oko milion hektara pod kukuruzom, a mi navodnjavamo samo 30 posto te površine. Treba uzeti u obzir da je vodu potrebno dovesti cevima ili kanalima, a kanale nemamo, cevi takođe nemamo. Treba se zapitati i koja je to količina energije koja pokreće agregate sistema za navodnjavanje i koliko je to trošak iste, ali i vode. Pritom je efekat potpuno neizvestan, pogotovo u ovakvim godinama kada nestručno navodnjavanje može doneti više štete nego koristi“, ističe on.

Soja odbacuje cvetove, ni tolerantni suncokret nije pošteđen

Za kraj ističe da ni druge kulture nisu pošteđene jer ovakve vremenske prilike ne odgovaraju nijednoj biljnoj vrsti koja se seje u proleće.

Soja je u ozbiljnom problemu, krmno bilje takođe. Soja odbacuje cvetove a suncokret takođe pati od nedostatka vode. Ljudi misle da njemu ne treba vode što nije tačno, suncokretu treba vode samo on to malo bolje toleriše“, zaključuje Bekavac.

Komentari