Povodom Dana planete Zemlje: FER REŠENJA u poljoprivedi

Kako se na internacionalnom nivou 22.4. svake godine obeleži Dan planete Zemlje, obratićemo pažnju na nekoliko ključnih problema koji su u vezi sa poljoprivredom i njenim uticajem na zagađenje života na zemlji. 

Poznato je da konvencionalni tip proizvodnje može da napravi višestruku štetu ekosistemu, kako na zemljište koje se obrađuje, tako i na živi i neživi svet oko njega. Odavno se zna da se neumorno traže rešenja i svake godine govori o više različitih pristupa poljoprivredi. Jedan od takvih je svakako regenerativna poljoprivreda.

Šta je konverzacijski sistem obrade?

Krajem prošle godine iz razgovora sa dipl. inž. Bogdanom Garalejićem, koji više decenija proučava fiziku i hemiju zemljišta, doznajemo malo više o ovom tipu proizvodnje. Naime, reč je o poljoprivredi koja počiva na konzervacijskom sistemu obrade. Ovaj tip obrade u ovom trenutku domaći poljoprivrednici često ostave po strani, a glavni razlog su nešto niži prinosi.

Poučen primerom poljoprivrednika koji su zbog loših rezultata odustali od konzervacijskog sistema, Garalejić objašnjava da je strpljenje jedan od važnijih činilaca kada se menja način proizvodnje, pogotovo tokom prelaska na konzervacijske sisteme. Kako on navodi, ovaj prelaz otprilike traje sedam godina.

„U ovom periodu zemlja ulazi u sistem sosptvene revitalizacije, uspostavljanja unutarnjih prirodnih procesa“, rekao je Garalejić.

Utopija ili stvarno rešenje?

Ali kakve korake traži ovakav tranzicioni period i sama regenerativna poljoprivreda? Najpre, reč je o setvi bez obrade zemljišta, odnosno postepenom smanjenju obrađivanja zemljišta. Uz to, fokus je na većoj reciklaži poljoprivrednog otpada i dodavanju kompostnog materijala.

Ciljevi su veća bioraznolikost, veća plodnost tla.

„Ako govorimo o klasičnom sistemu obrade, izuzetno je destruktivan. Nekontrolisana upotreba NPK đubriva, azotnog đubriva, da ne spominjem sredstva u zaštiti bilja. Sve to degradira zemljište i utiče da postane bezlična masa. Takvoj masi morate nešto da dodate i date da bi nešto rodila“, navodi Garalejić.

O jednom ogledu gde su upoređivane dve njive sličnih karakteristika, kada je na jednoj pokušan regenerativni pristup, a na drugoj ne, više možete saslušati u nastavku.

Upoznajte principe organske proizvodnje

Postoji mnoštvo pristupa koji podučavaju kako da se bezbednije proizvodi, a jedan od tih je i organska proizvodnja. O ovoj proizvodnji možete više saznati tako što ćete upoznati njene osnovne principe.

Prvi korak je poštovanje principa zdravlja. Težiti u svojoj proizvodnji ka većem zdravlju svih biljaka, tla, životinja, prosto rečeno – planete u celini. Ovaj princip podrazumeva celovit pogled na zdravlje, što znači da će zdrav ekosistem pozitivno uticati i na zdravlje čoveka. Ali i suprotno, da će zanemarivanje zdravlja ekosistema značiti i zanemarivanje ljudskih bića.

Drugi korak je upoznati sveopštu moć recikliranja. U prirodi se skoro sve može reciklirati. U cilju zaštite životne sredine recikliranjem se teži ka minimalnoj upotrebi novih sredstava. Sve što je već upotrebljeno treba ponovo upotrebiti tj. reciklirati.

U narednom koraku obratiti pažnju na uslove u kojima životinje žive.

Organska poljoprivreda daje ista prava životinjama koje se drže na farmama. Sve životinje treba da se čuvaju u skladu sa njihovom veličinom i fiziologijom, prirodnim ponašanjem i potrebama.

I najzad, tehnologija je dobrodošla, ali samo u slučaju da ne nanosi štetu ekosistemu i ljudima, kako sadašnjim, isto tako i budućim generacijama.

Istražite agromedia.rs za više informacija o ovim temama i unapredite svoju poljoprivredu do iduće godine, a do tada: „Srećan Dan planete Zemlje!“

Komentari