Zarada od prodaje prerađenog voća i povrća u sokove, slatku i slanu zimnicu, može čak biti i do tri puta veća, u odnosu na prodaju svežih plodova. Ovaj podatak, ali i sve veća potražnja potrošača za hranom poroizvedenom na tradicionalan način u seoskim domaćinstvima i prodata na kućnom pragu, godinama je podstrek mnogim domaćicama da na ovaj način dopune kućni budžet.

Pre dve godine Zorica Ranković iz Pakalja kod Valjeva okušala se u preradi malih količina voća u sokove. Vrlo brzo paradajz i paprika postali su ajvar, da bi to sada preraslo u ozbiljniju proizvodnju. Kada krene sezona sa prvim cvetovima zove, ali i od višnje, maline, kupine i drugog voća napravi oko 1.000 litara soka, dok u blizu 2.000 tegli spakuje razne vrste džemova, slatkog, ajvara …

”Ja sam sa ovom proizvodnjom krenula na početku pandemije korona virusa jer nisam radila tri meseca. Videla sam da putem društvenih mreža mogu da se plasiraju poljoprivredni proizvodi. Počela sam iz hobija, lagano se širilo i sada to već radim iz zadovoljstva. Za sada ide dobro, zadovoljna sam cenom i plasmanom. Potražnja je čak i veća od količina koje ja mogu da preradim. Prošle godine najviše su prodavani sokovi, dok je ove sezone najtraženije slatko od višnje i trešnje, tražena je i malina, međutim ajvar se najviše prodaje”, priča Zorica.

Iako u penziji Nada Žujović takođe se bavi preradom voća. To nisu kako kaže velike količine koje proizvede, ali od plodova koji sazrevaju na porodičnom domaćinstvu u valjevskom selu Popučke i koje dokupljuje proizvede između 40 do 60 tegli raznih vrsta džemova, slatka ili sokova.

”Suprug i ja smo penzioneri i nemamo puno vremena da beremo i prodajemo voće na pijaci. Zato ga na ovaj način pripremimo i prodajemo na sajmovima, kako bi malo pomogli penzije. Proizvodi su ove godine veoma malo poskupeli. Teglu džema od kajsije prodajem za 500 dinara, a da sam je kupovala na pijaci gde je kilogram 230 dinara plus šećer, rad, tegla, nije tu neka zarada”, kaže Nada Žujović.

Preradom mleka u sireve, kajmak i druge mlečne proizvode, zatim voća u voćne rakije, sokove, slatka, džemove ili mesa u suhomesnate proizvode olakšava se način plasmana proizvoda i njihova prodaja, dok poljoprivrednici na ovaj način ostvaruju višu cenu i dohodak, objašnjava agroekonomista Radiša Panić.

Kaže da je prednosti prerade poljoprivrednih proizvoda na gazdinstvima najjednostavnije objasniti na primeru cene primarnog proizvoda ”koji ne donosi zadovoljavajuće prihode gazdinstvu, ali će se, doradom ili preradom tog proizvoda, stvoriti nova slika proizvoda i postići nova cena, koja može da bude i trostruko veća od vrednosti primarnog proizvoda”.

”Ovakvim načinom proizvodnje rešava se problem otkupa primarnih poljoprivrednih proizvoda, a važno je napomenuti, da je potražnja za tradicionalnim proizvodima kao i onima sa dodatom vrednošću stalno u porastu. Prerada i prodaja proizvoda zahteva i veće angažovanje svih članova domaćinstva, povećava se ukupan dohodak na gazdinstvu i to, bez povećanja grla stoke, broja stabala voća i ukupne površine poljoprivrednog zemljišta. Takođe, na taj način se osigurava zadržavanje mlađeg stanovništva u ruralnom području”, navodi Panić, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi ”Valjevo”.

Poslednjih godina je primetno da se poljoprivredna gazdinstva u Kolubarskom okrugu, na kojima je dominantna proizvodnja mleka, i imaju manji broj mlečnih krava, a zbog veće dobiti po litri proizvedenog mleka, sve intenzivnije opredeljuju za preradu na gazdinstvu. Pored toga sve je veći broj i voćarskih gazdinstava koja se bave preradom, u selima Ostružanj, Lopatanj, Đurđevac, Radobić, Stubo.