Na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije, narodni poslanik Slobodan Ilić izneo je šokantne podatke o kvalitetu hrane koja se nalazi na policama naših trgovina. Njegove reči odjeknule su kao alarm za sve građane, jer je tema – šta zapravo jedemo – nešto što se tiče zdravlja svake porodice u Srbiji.
Poražavajući rezultati analiza
Prema Ilićevim navodima, referentna laboratorija, koju je svojevremeno pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede, analizirala je uzorke koje su inspektori doneli iz najvećih trgovačkih lanaca u Srbiji. Rezultati su, kako kaže, više nego zabrinjavajući:
Možda vas zanima
-
Od 18 uzoraka vina, čak 16 su falsifikati – nisu pravo vino.
-
Od 25 uzoraka meda, 22 su veštački proizvodi, dakle lažni med.
Ukradena oprema koja može da prepozna LAŽNI med! Krivac se ZNA?
-
Od 7 uzoraka rakije, 6 nije bila prava rakija, već lažno piće.
-
Od 13 uzoraka mleka, čak 11 nije bilo sveže mleko, već napitak pravljen od mleka u prahu, sa dodatkom 25 do 45% vode.
Ovi rezultati nisu nezvanične pretpostavke, već nalazi koje je, kako kaže Ilić, Ministarstvo imalo na stolu. Čak je o tome održan sastanak i u Vladi Srbije, ali pomaka – nema.
Hrana ili falsifikat?
Još alarmantnija je tvrdnja da je više od 80% hrane na srpskom tržištu falsifikat – od mlečnih proizvoda i mesa, pa do meda i pića. Veliki deo odgovornosti, navodi Ilić, snosi uvoznički lobi koji na naše tržište plasira lošu hranu, pogrešno je deklarišući i predstavljajući potrošačima kao nešto drugo.
To znači da građani Srbije često kupuju proizvode uvereni da biraju kvalitetno i domaće, dok zapravo dobijaju razvodnjene, veštačke, lažne namirnice.
Kraj LAŽNIM mlečnim proizvodima u Srbiji – Počele inspekcije i obaveza JASNOG deklarisanja!
Zašto je ovo važno za sve nas
Kada govorimo o poljoprivredi i hrani, ne govorimo samo o ekonomiji i tržištu, već pre svega o zdravlju ljudi. Ako je hrana koju unosimo svakodnevno falsifikovana, postavlja se pitanje kakve posledice to ostavlja na organizam, naročito na decu.
Ilićeve reči otvaraju i šire pitanje poverenja – u proizvođače, trgovinske lance, pa i u državne institucije koje bi morale da štite građane.
Ova tema zahteva više od puke konstacije – potrebno je sistemsko rešenje, strože kontrole i transparentno obaveštavanje javnosti. Građani imaju pravo da znaju šta jedu i da na rafovima biraju proizvode koji su zaista ono što piše na deklaraciji.
Jer zdravlje nije luksuz, već osnovno pravo. A ako je, kako kaže Ilić, 80% hrane falsifikat, vreme je da se svi zapitamo – šta mi to zaista unosimo u svoj organizam i kakvu budućnost gradimo za svoju decu?
Komentari