Svet poljoprivrede Prodavnica

Šta sve proizvođači trebaju da znaju o proizvodnji ozime salate?

Zelena salata obiluje brojnim vitaminima i mineralima i nezaobilazni je sastojak obrok salata, kao i onih vitaminskih. Omiljena je kod povrtara, koji je seju i po više puta godišnje. U razgovoru sa Svetlanom Jerinić, savetodavcem za ratarstvo i povrtarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu saznajemo više o gajenju ozime salate.

Zelena salataFoto:Pixabay

Salata omiljena među povrtarima

Kako kaže naša sagovornica, zelena salata zauzima naročito veliki procenat u odnosu na gajenje drugih povrtarskih kultura kada je reč o zaštićenom prostoru.

„Ono što proizvođače opredeljuje za gajenje salate je činjenica da salatu nije teško gajiti, jer ima skromne zahteve i prema agroekološkim, i prema proizvodnim uslovima. Takođe, salata ima kratku vegetaciju, pa je moguće odgajiti nekoliko ciklusa tokom godine. Pri povoljnim uslovima seme klija i niče za 2-4 dana, a maksimum rasta dostiže za 45-55 dana. Salata je i dobar predusev za mnoge povrtarske vrste“, objašnjava zašto je salata toliko omiljena među povrtarima naša sagovornica.

Dodaje da je što se tiče temperaturnih uslova za gajenje bitno napomenuti to da su optimalne temperature za klijanje 15-20 stepeni Celzijusa.

U zagrejanim plastenicima i staklenicima setva ozime salate u septembru

Našu sagovornicu smo upitali kada je najbolje da se seje ozima salata.

„Prilikom gajenja ozime salate bitno je ispoštovati rokove setve i sadnje u zavisnosti od načina gajenja. Ukoliko se salata gaji u plastenicima i tunelima bez grejanja setvu salate treba obaviti u poslednjoj dekadi avgusta, a sadnju obaviti nakon 25 dana. Ukoliko postoji mogućnost za zagrevanje plastenika ili staklenika setva semena se obavlja od 5. do 10. septembra ili 10 – 25. septembra,  a sadnja 5. do 10. oktobra ili 25. novembra do 15. decembra“ , istakla je Jerinić.

Kod proizvodnje zimske salate rasad mora proći kaljenje

Ona dodaje da setva semena može da se obavlja u kontejnere, kocke ili gajbice. Mnogi proizvođači se odlučuju za setvu u kontejnere, što podrazumeva setvu svakog semena posebno u jednu ćeliju kontejnera. Najmanje se preporučuje setva u gajbice, jer prilikom rasađivanja dolazi do oštećenja korena.

„Kod proizvodnje zimske salate, rasad obavezno mora proći period kaljenja, sa dužim provetravanjem i spuštanjem temperatura, kako rasad ne bi pretrpeo stres prilikom iznošenja na stalno mesto. Što se tiče razmaka sadnje salata se sadi na rastojanje 25×25-30 centimetara ako su krupnije sorte, dok se sitnije sorte sade na 20×25 centimetara. Prilikom izbora sorte za jesenju setvu treba izabrati one koje su otporne na niske temperature”, objašnjava naša sagovornica.

Zelena salataFoto:Pixabay

U proizvodnji ozime salate preporučuje se upotreba malč folija

Prema njenim rečima, za uspešno gajenje salate preporučuje se primena malč folija, što je većina poljoprivrednih proizvođača uvela u svoju proizvodnu praksu. Preporučuju se tamne malč folije, koje se mogu koristiti za nekoliko ciklusa salate, širine 1-1,4 metara i debljine maksimalno do 0,025 milimetara.

Postavljanje folija je veoma bitno iz razloga sprečavanja pojave korova, smanjenja isparavanja vode sa površine zemljišta, kao i sa aspekta dobijanja čistih i zdravih glavica. Folije se postavljaju za nekoliko turnusa salate.

„Jesenja salata, u zavisnosti od vremena setve, bere se od kraja decembra do početka februara. U tom periodu cena salate je visoka, pa se zato poljoprivrednici odlučuju za njeno gajenje u ovom roku setve, kako bi ostvarili dobar prihod i značajna sredstva za ulaganje u prolećnu proizvodnju”, dodaje za kraj Svetlana Jerinić.

 

 

Komentari