Poslednjih nekoliko meseci na tržištu je primetan drastičan skok cena namirnica, a posebno krompira.  Prema podacima Zavoda za statistiku pšenica je u maju bila skuplja za oko 65% u odnosu na 2021. godinu, kukuruz za 31%, a krompir za 208%. Odakle ovakav skok ove osnovne životne namirnice pitali smo stručnjaka u proizvodnji krompira dr Živka Bugarčića.

Činjenica je da je krompir iz domaće proizvodnje u 2020. godini tokom zime i proleća 2021. imao izuzetno nisku cenu od najviše 15 dinara/kg prema proizvođaču (mada se prodavao na veliko i za manje od 10 dinara), što je bilo znatno manje od cene koštanja. Međutim ne treba zaboraviti da se i u takvim okolnostima odvijao uvoz iz zemalja severo-zapadne Evrope, uglavnom za potrebe trgovinskih lanaca.

To je svakako uticalo na ubrzano smanjenje interesovanja proizvođača krompira da sade krompir u 2021. godini, pa su mnogi odustali od kupovine kvalitetnog semena, i najčešće sadili sitan krompir koji im je ostao nakon isporuke kalibraže preko 50mm. U takvim okolnostima rod u velikoj meri zavisi od meteorloških prilika, koje na žalost nisu bile u drugoj polovini leta naklonjene poljoprivrednicima.

Suša i visoke temperature su uticale na skraćenje vegetacionog perioda i roda krompira, posebno u brdsko-planinskom području, tako da je već krajem avgusta bilo jasno da ćemo imati znatno manje krompira i da nam predstoji veliki uvoz, posebno od zime do vađenja tzv. letnjeg krompira iz tekuće proizvodnje. Malo ko je mogao da poveruje u prognoze da ćemo u takvim okolnostima imati rekordan uvoz od skoro 50.000tona, ali već počev od septembra do juna meseca.

Međutim, uvoz krompira iz Francuske, Holandije i Belgije ovoga puta nije bio po niskim cenama kao 2018 godine, jer je i u celoj Evropi krompir bio veoma skup. Uvozni krompir se tokom čitave sezone prodavao za preko 55 dinara/kg na veliko.

Trenutna situacija sa krompirom u Evropi

Jesenja predviđanja u zemljama Zapadne Evrope da će proizvodnju krompira u 2022 godini biti veća za najmanje 1.200-1.500 EUR/ha u odnosu na prethodnu godinu zbog tzv. energetske krize bila su manje pesimistična do početka rata u Ukrajini. Prolećna setva za sve kulture je bila veoma skupa, svi su bili suočeni sa velikim povećanjem cene goriva i mineralnih đubriva, kao i nestašicama.

Većina proizvođača u Evropi i Srbiji je manji rizik i smanjenje troškova videla u povećanju proizvodnje strnih žita, kukuruza, soje, suncokreta i drugih manje zahtevnih kultura. Krompir je u skoro svim zemljama bio prva žrtva u smanjenju proizvodnje.

Aktuelne vremenske prilike širom Evrope (kao i u Srbiji) nepovoljno utiču na stanje proizvodnje krompira, jer visoke temperature skračuju vegetacioni period, toplota oštećuje nadzemnu masu, prilično se zaustavlja periiod nalivanja krtola, što sve zajedno ima za posledicu smanjenje prinosa krtola.

Čitava Evropa trenutno strahuje od toga šta će dati procene o očekivanom rodu na početku avgusta, i koliki će biti podbačaj prinosa krompira u odnosu na prosek iz prethodnih 5 godina. Osim Francuske i Holandije, sve zemlje EU su smanjile proizvodnju, a ista je situacija i sa proizvodnjom konzumnog krompira, koga je u mnogim zemljama posađeno 5-10% manje u odnosu na 2021.

Rat u Ukrajini je u Evropu doveo veliki broji zbeglica, ali i brigu o humanitarnoj pomoći, jer je Ukrajina veliki proizvođač krompira, koji je i jedan od najvažnijih prehrambenih proizvoda za ishranu lokalnog stanovništva. Toplotni talas već duže vreme ima negativni uticaj na poljoprivredu skoro čitave Evrope, i verovatno će potrajati još najmanje 1-2 nedelje, pa su sve trenutne prognoze saglasne u tome da će proizvodnja krompira biti znatno manja u odnosu na višegodišnji prosek, što će svakako uticati na povećanje cena.

Situacija sa krompirom u Srbiji

Na osnovu onoga što se trenutno vadi iz njiva u dolini Zapadne Morave gde krompir ustupa mesto proizvodnji kupusa, jasno je da se radi u prosečnom rodu, ili nešto manjem od proseka. Na veći njiva kod dobrih proizvođača rod je oko 40t/ha, mada ima i onih sa prinosom od blizu 50t/ha, ali je njihov broj mali. Za većinu to nije baš neki rezultat, ali su svi zadovoljni i sa tim prinosmom zbog aktuelnih cena, koje se za kvalitetnu robu kreću od 45-50 dinara/kg.

Imajući u vidu da su troškovi proizvodnje povećani za oko 1.500 EUR/ha, zarada je veća u odnosu na prošlu godinu u ovom periodu, ali je manja u odnosu na početak septembra 2021, kada je krompir imao cenu od 40-45dinara. Krompir iz rane proizvodnje u okolini Pančeva i Opova, iz okoline Šapca, Subotice i Leskovca je uglavnom potpuno povađen i prodat, tako da je sada najviše krompira sa parcela iz Pomoravlja.

Na njivama u Bačkoj krompir ubrzano gubi nadzemnu masu pod uticajem visokih temperatura koje ubrzavaju sazrevanje srednje stasnih sorti koje bi normalno dozrele 2 nedelje kasnije, što će svakako uticati na smanjenje prinosa. Mnogi proizvođači su primetili da su sve sorte koje su nicale krajem aprila i početkom maja imale tzv. odbacivanje (odumiranje) jednog dela krtola pod uticajem viših temperatura neposeredno po zametanju odnosno na početku nalivanja krtola.

Smanjenje broja krtola je bilo najčešće za oko 20-30% u odnosu na tipičan broj krtola za sortu, što takođe negativno itiče na ukupan rod, ali povoljno na dobijanje krupnijih krtola. Ovo je posebno problem za sorte koje se gaje za preradu u čips, pa će domaći prerađivači sigurno imati manje sirovine. U brdsko-planinskom području u mnogim krompirištima suša je došla u periodu dok usev još nije sklopio redove, tako da tu ne treba očekivati neki rod, a posebno krupnoću krtola.

Sve u svemu, i ove godine ćemo imati značajan pad roda krompira, što će biti posledica većeg broja nepovojnih faktora: smanjenje zasađenih površina, manje ulaganje u kvalitetno seme i đubriva, suša, visoki troškovi goriva za navodnjavanje, itd. Predstoji nam ponovo potreba za uvozom, ali ponovo uvoz skupog krompira.

Autor: dr Živko Bugarčić