Crvena, žuta, narandžasta, ljubičasta, braon ili zelena, slatka ili ljuta, paprika je oduvek važila za izuzetno zdravu namirnicu jer je bogata vitaminima i mineralima koji su neophodni ljudskom organizmu.
Poreklo paprike
Najstariji podaci o gajenju paprike pronađeni su u Peruu, pre više od 3.000 godina, koji ukazuju na to da je paprika poreklom iz Amerike. Španci su je doneli u Evropu početkom XVI veka. To su bile ljute sorte sa sitnim plodovima, danas poznate kao čili i služile su kao začin umesto bibera.
Možda vas zanima
U našu zemlju je doneta iz Turske u XVII veku, a u severnim predelima vodi poreklo iz Mađarske.
Gajenje paprike
Papriku bi trebalo saditi kada dnevna temperatura vazduha pređe 15 stepeni Celzijusa. Potrebno je izbeći svaku opasnost od mraza i niskih temperatura, jer tada koren ne raste, čime je onemogućen njen normalan rast i razvoj.
Papriku ne bi trebalo saditi na zemljištu na kojem su prethodno uzgajane biljke iz njene porodice. Najbolje uspeva u ratarskom plodoredu, u uslovima navodnjavanja.
Koja je paprika najzastupljenija u Srbiji?
Najzastupljenija vrsta paprike kod nas je Slonovo uvo. Slonovo uvo je slatka paprika, krupnih i mesnatih plodova, u narodu poznatija kao ajvaruša. Otporna je na bolesti i dostiže masu do 250 g. Njen pljosnati oblik čini je odličnom za pečenje, stoga se ova vrsta najviše koristi za spremanje ajvara i zimnice.
Paprika i zdravlje
Paprika bilo koje vrste sadrži pravo bogatstvo vitamina. Pored velikih količina vitamina A, B i C, koji su važni za jačanje imuniteta, ističu se B1 i B2. Zbog vitamina E se ovo povrće koristi u prevenciji raka.
Od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju poseduje približno je oko 89%, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina.
Kao izuzetno zdrava namirnica takođe se ističe zbog beta karotena, kalijuma, cinka, fosfora, selena, saharoze, glukoze i folne kiseline.
S obzirom na to da ima veoma mali broj kalorija, koristi se u dijetalnoj ishrani, a uz to ubrzava metabolizam. Njeni antioksidansi pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u telu i pomažu u lečenju bolesti srca, osteoartritisa, bronhijalne astme i katarakte.
Kapsaicin sprečava prenos bola od kože do kičmene moždine, što je od velike pomoći u lečenju neuralgija. Vitamin C stimuliše bela krvna zrnca u borbi protiv infekcija, što dovodi do jačanja imunološkog sistema.
Zanimljivost o paprici
Prema francuskom gastronomu iz XVII veka, Antelmu Savarinu, paprika je odlična i kao prirodni afrodizijak, posebno kada je ljuta. Pojačava rad krvotoka, utiče na pozitivno raspoloženje i budi strast kod ljudi. Osim afrodizijačkog dejstva ima stimulativnu moć na kožu glave, te sprečava pojavu ćelavosti.
Koristite papriku u svakodnevnoj ishrani te se i sami uverite u njenu delotvornost!
Komentari