Ove greške u proizvodnji pasulja obično rezultiraju niskim prinosima

Pasulj se već dugo proizvodi na poljima u našoj zemlji. Ova kultura nije previše zahtevna za gajenje, ali se uprkos tome kod naših povrtara javljaju greške koje rezultiraju niskim prinosima pasulja. Dipl. inž. Violeta Veličković iz PSSS Mladenovac nas savetuje kako da prepoznamo grešku i samim tim sprečimo umanjenje roda.

Proizvodnja pasulja - © Pixabay 

Razlozi neadekvatnih i niskih prinosa su mnogobrojni. Pasulj se često seje na najsiromašnijim parcelama, jer preovladava mišljenje da ga ne treba đubriti. Naravno, za ostvarivanje visokog prinosa zemljište mora biti obezbeđeno u hranivima. Količina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa. Kako navodi Violeta Velićković, naš savetodavac trebalo bi obezbediti 40-60 N/ha, 70-90 kg P2O5 i 80-100 kg K2O/ha. Proizvođači pored toga što ne đubre usev često odaberu i najzakorovljeniju njivu, što opet neminovno dovodi do pada prinosa.

Korišćenje nesortnog i neispitanog semena je čest uzrok smanjenja prinosa. Mnogi proizvođači setvu ne vrše na osnovu klijavosti, apsolutne težine i planiranog broja biljaka, već odoka seju 80-90 kg semena/ha. Ovo najčešće dovodi do smanjenog broja biljaka na parceli. Količina upotrebljenog semena zavisi pre svega od apsolutne težine. Ona se kreće od 274-405 gr, s toga je za planiran broj biljaka od 420.000/ha potrebno 150-190 kg/ha semena.

Proizvodnja pasulja - © Pixabay 

Izmenom načina gajenja kukuruza, smanjeno je gajenje pasulja kao međuuseva, a povećane su površine pod čistim usevom. Nažalost, i dalje se koriste odomaćene populacije i nesortno seme za setvu. Na ovakav način se poseje oko 40% površina pod pasuljem.

Za ostvarivanje visokih prinosa setva sorti determinantnog rasta (čučavci) namenjene gajenju u čistom usevu, mora biti sa međurednim razmakom od 45-50 cm. Setvom na međuredni razmak od 70 cm ne obezbeđuje se adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, a u usevu je niža relativna vlaga vazduha, a samim tim smanjena je i oplodnja.

Zaštiti useva se često pristupa neadekvatno, primenjuju se herbicidi koji se koriste u soji sa istim količinama aktivne materije po ha. Pasulj je osetljiviji od soje na te koncentracije i često se izazivaju ožegotine i smanjuje prinos.

Niski prinosi pasulja u Srbiji rezultat su činjenice da je najveća površina pod povom kulturom skoncentrisana na porodičnim domaćinstvima, odnosno na malim parcelama. Evidentan je i blagi pad pod površinama sa pasuljem u poslednjih 10 godina sa stopom od 1,89 %.

Autor: dipl. inž. Violeta Veličković, PSSS Mladenovac

Komentari