Nenad i Mihajlo Milošević iz sela Drenovac kod Paraćina bave se povrtarstvom kao porodičnim poslom. Otac je povrtarstvom počeo da se bavi pre 30 godina, a sin mu se kasnije priključio. Razgovarali smo sa njima o tome kako izgleda povrtarstvo danas, a čemu se nadaju u budućnosti.
Povrtarstvo kao duga porodična tradicija
Kako su nam objasnili, površine su postepeno povećavali, a sada je pod njihovim zasadima oko 4 ha. Osnovna proizvodnja je paprika, zatim sledi paradajz, dinja, bostan i kupus. Znanje su sticali vremeno, a u njihovoj proizvodnji su ključnu ulogu imali saveti stručnih ljudi.
Možda vas zanima
Pošto je znanje ključ uspešnog bavljenja poljoprivrede, otac Nenad je nagovorio sina Mihajla da upiše Poljoprivredni fakultet, smatrajući da će to značajno doprineti uspešnosti njihove proizvodnje.
Mihajlo se na studijama fokusirao na fitomedicinu, a uskoro privodi studije kraju nakon čega planira da više pomogne ocu i preuzme proizvodnju. Znanje samo po sebi nije dovoljno, već mora da ide ruku pod ruku sa praksom, pa je otac Nenad u tom smislu ključna figura, zbog svog bogatog iskustva.
Iako mnogi mladi ljudi ne žele da žive na selu i da se bave poljoprivredom, Mihajlo ne razmišlja na taj način. On želi da svoj život nastavi na selu, na zemlji, te da se na neki način i oduži svojim roditeljima.
Kako pobediti izazove i probleme?
Poljoprivredna proizvodnja nije bez izazova i problema, a čini se da poslednjih par godina to naročito dolazi do izražaja. Kako nam je Nenad objasnio, najveći problemi u povrtarstvu su trenutno radna snaga, a taj problem će naročito biti prisutan u budućnosti. Iz ovog razloga dosta proizvođača smanjuje površine koje obrađuje.
Porodica Milošević ovaj problem pokušava da reši kupovinom priključnih mašina koje će olakšati posao, to jest odmeniti radnu snagu. Oni za sada proizvode samo sirovinu, ali je krajnji cilj zaokružiti ceo proces i tržištu ponuditi finalni proizvod/prerađevinu. Tu je i hladnjača koja će im omogućiti da proizvode mogu duže da čuvaju.
Povrtarstvo i proizvodnja rasada u Srbiji – hleb sa 7 KORA!
Inače, prodaja ide sve teže i teže, a mnogi radije biraju kvantitet na uštrb kvaliteta. Na taj način, na tržištu se pojavljuje roba lošijeg kvaliteta, koja inžim cenama obara i cene kvalitetnog povrća.
Kako nam je Nenad objasnio za kraj, primetno je da sve manje ljudi ostaje na selu i da je sve manje poljoprivrednih proizvođača. Ipak, nada se da će se situacija u budućnosti promeniti.
Komentari