Korišćenje biljnih ostataka za malčiranje zemljišta u povrtarskoj a neretko i u ratarskoj proizvodnji, ima svrhu njihovog potpunog iskorišćavanja umesto bacanja ili spaljivanja, ali pre svega korisni su za poboljšanje plodnosti zemljišta. Pored raznih vrsta folija ili malč papira, sve češće primenu u baštovanstvu nalazi slama, seno, pokošena trava…

Ove biljne ostatke u proizvodnji sve više koriste oni koji se bave uzgajanjem povrća na malim površinama, okućnicama i baštama, u kojima plodovi sazrevaju za upotrebu u njihovim domaćinstvima.

”Ja slamu koristim za malčiranje. Prednost upotrebe slame za malč je da ne mora toliko često da se zaliva kao kada je zemlja oko biljaka nemalčirana. Neke biljke su sada čini mi se ”žive” isključivo zahvaljujući slami”, kaže Maja Vasić koja povrće gaji u centru Novog Sada na oko 560 kvadrata.

Koji značaj za plodnost zemljišta mogu imati žetveni ostaci govori i sadržaj mineralnih materija u njima. Podaci pokazuju da slama žita sadrži 0,2 do 0,8 posto azota, 0,09 do 0,2 posto fosfora i 0,4 do 1,7 posto kalijuma. Kukuruzovina i ostaci suncokreta jako su bogati kalijumom, dok zrnene leguminoze sadrže velike količine azota od 0,5 do 0,7 procenata, kao i kalijuma i kalcijuma.

”Uvideli smo da se dosta slame baca umesto da se iskoristi, a ona ima višestruko dejstvo. Pomoću nje čuvamo vlagu u zemljištu, odnosno bolje se održava vodno – vazdušni režim, a kada ona istruli stvori se đubrivo za narednu sezonu. Posebno se pokazala dobro u ovim godinama koje su sve sušnije. Takođe, primećeno je da je dosta hladnije u zoni korena, gde koren bolje apsorbuje vodu i minerale koji su potreni biljci. Ja ne mogu da kažem ljudima da ne koriste veštačka đubriva u proizvodnji, svako ima pravo da odlučije kako želi da radi. Ali se pokazalo da na jugu Srbije, zbog prekomerne upotrebe veštačkih đubriva, poljoprivrednici ne mogu da gaje kupusnjače. Pored toga dolazi do uništavanja mikroorganizama u samom zemljištu, a koji su ustvari osnov zdrave sredine i hrane”, objašnjava Aleksandar Jovanović.

I upravo održiva poljoprivreda i proizvodnja zdrave hrane su Aleksandru i Iliji Aralici dali ideju da ”podstaknu što više ljudi, ukoliko su u mogućnosti, da proizvode zdravu hranu sami za sebe”. Na društvenoj mreži Fejsbuk pre sedam godina formirali su grupu ”Mala bašta u slami” i do sada okupili 45.000 članova sa prostora bivše Jugoslavije, koji se bave uzgojem povrća.

”To su ljudi koji primenjuju malčiranje ne samo slamom nego bilo kojim dostupnim materijalom kako bi se povrtarske a ponekad i ratarske kulture zaštitile od intenzivnog isparavanja vlage iz zemljišta. Ove temperature i generalno promena klimatskih uslova pokazuju da je u gajenju povrtarskih kultura neophodno malčiranje. Da li je to slama ili seno to zavisi kome je šta dostupno. Naš cilj nije organska poljoprivreda po svaku cenu, već održiva poljoprivreda, a to je ona poljoprivreda koja podrazumeva da je mesto proizvodnje najbliže mestu potrošača”, priča Ilija Aralica.