Za uspešnu proizvodnju crnog luka veoma je važan kvalitet arpadžika, izbor sortimenta i gustina sadnje.
Tradicionalni način proizvodnje crnog luka kod nas je iz arpadžika. Da bi proizvodnja bila uspešna potrebno je koristiti arpadžik visokog kvaliteta, pre svega dobrog zdravstvenog stanja, ujednačene krupnoće i sa većim sadržajem suve materije.
Možda vas zanima
SAVETI: Kako gajiti luk srebrnjak
Takođe je važan izbor sortimenta. Kod nas su zastupljene sorte pljosnatog (pogačastog) i okruglog oblika, „Holandski žuti“ i „Jabučar“. Ovo su sorte visokog nutritivnog kvaliteta i veoma se dobro čuvaju, tako da imaju dug period čuvanja.
Klasiranje arpadžika
Pre sadnje potrebno je klasirati arpadžik. Klasiranje arpadžika omogućuje bržu i ujednačeniju sadnju, kao i mogućnost podešavanja vegetacionog prostora prema krupnoći.
Arpadžik je najbolje klasirati u tri klase prečnika:
- 10 – 14 mm
- 14 – 17 mm
- 17 – 22 mm.
U zavisnosti od krupnoće podešava se rastojanje u redu, najsitniji arpadžik treba saditi na rastojanju 3 – 5 cm, a najkrupniji na 8 – 10 cm.
Hidroponija: Kako proizvoditi mladi crni luk
Arpadžik treba čuvati na temperaturi od 0 ° do 1° C, ili iznad 18°C, jer pri ovim temperaturama luk ne prolazi stadijum jarovizacije. Čuvanje u nekontrolisanim uslovima dovodi do toga da krupniji arpadžik počinje da klija i takve lukovice najčešće daju cvetenasto stablo.
Krupnoća arpadžika, način sadnje i sorta uslovljavaju količinu sadnog materijala, tako da se kreće od 450 kg/ha do 800 kg/ha.
Sadnja
Sadnja se obavlja ručno ili mehanizovano, tako da gornji deo lukovice bude pokriven slojem zemlje debljine 2 – 3 cm. Sadnja se obavlja početkom proletnjih radova, pre svega da bi se iskoristila povoljna vlažnost zemljišta i biljke dobro ukorenile pre nastupanja velikih temperatura. Svako kašnjenje u sadnji, kada nastupaju više temperature dovodi do smanjenja prinosa usled neusklađenog rasta korena i listova.
Crni luk – povrće koje možete ubrati u svakoj bašti!
Nega useva se sastoji od zaštite useva od korova, bolesti, štetočina i zalivanja.
Vreme vađenja luka je važan momenat, jer u izvesnoj meri od njega zavisi čuvanje luka. Luk se vadi kada je 70% biljaka na parceli poleglo. Ako se kasni sa ubiranjem može da dođe do retrovegetacije, te se luk ne može dugo čuvati jer počinje klijati u skladištu.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Ljubodrag Pantelić, PSSS Užice
Komentari