Od nekoliko košnica dobijenih na poklon, Vladan i Biljana Petronijević otkrili su čar rada u pčelinjaku. Svaka sezona donosila im je novo iskustvo i po koju košnicu više, pa su strpljivim i predanim radom tokom desetak godina stasali u ozbiljne pčelare. Danas iz valjevskog kraja tržištu nude med prepoznatljivog kvaliteta, sa 100 do 120 pčelinjih društava smeštenih na dve lokacije – u Lukavcu i Donjoj Bukovici – okruženih voćnjacima.
‘’Počeli smo na nagovor prijatelja čiji nam je otac, inače dugogodišnji pčelar, poklonio nekoliko društava. Sa tim prvim društvima na našem placu, ubrzo smo se zainteresovali i zavoleli pčele.
Možda vas zanima
Bila je to ljubav prema životinjama koje su nam, zaista, promenile život. Od hobija smo stigli do ozbiljne proizvodnje’’, priča Vladan o svojim prvim koracima u svetu pčelarstva.
Pčelarstvo, po njegovim rečima, zahteva mnogo odricanja, ulaganja i rada, a i kada je bilo samo hobi, zahtevalo je određeni početni ulog – najmanje stotinu evra po društvu, bez opreme. Prvih par godina, priča, med su delili prijateljima, a zatim su proizvodnju proširili na deset, pa petnaest društava.
Pokušali su i da sele košnice na pašu, ali su zbog ograničenog vremena odlučili da ih drže na dve lokacije, kako bi, ako jedna paša izneveri, druga mogla da nadomesti. Tokom godina, ističe, sve se nadoknadi, a značajnu pomoć pružili su i državni podsticaji po košnici.
‘’U odnosu na prvu godinu, sada je sve mnogo organizovanije. Isplativost postoji, ali nije onakva kakvom je ljudi zamišljaju, brza i laka zarada. Moje iskustvo pokazuje da su prinosi poslednjih godina slabi, a posebno ove godine kada je bilo dosta uginuća. I mi smo imali uginuća pčela, ali ne previše, pa smo, uprkos svemu, zadovoljni.
U proteklih deset godina ovo je jedna od najlošijih godina. Ni prošla godina nije bila bolja – izuzetno sušna, bez dovoljno polena, zbog čega su društva u proleće izašla veoma slaba. Sada nam je cilj da sačuvamo društva za narednu godinu’’, kaže naš sagovornik.
Ima li leba od MEDA? Iskusni pčelar objašnjava kako se živi od PČELARSTVA!
Ove sezone po društvu izvrcali su najviše do deset kilograma slatkog nektara, što je, kako ocenjuje, za ovu godinu fantastičan prinos. Bilo je i košnica sa jačim društvima u kojima su količine bagrema bile vrlo male, ali smo najveći deo ostavili kao podlogu. Slabim prinosima doprinela je suša, mrazevi, kiše.
Tokom cvetanja bagrema, padalo je mnogo kiše, pa je ova medonosna biljka izmrzla, zbog čega godina nije reprezentativna za procenu prinosa. Nakon bagrema krenula je lipa, ali je vrelina osušila cvetove, pa značajnih prinosa nije bilo.
‘’Ali to nije samo livadski med – to je mešavina, celogodišnji med: šumski, livadski, bagremov… Zato je med i takav – izuzetno lepe boje, crvenkast, veoma kvalitetan. Gustina i sastav su fantastični, ali prinosi mali, a med mešani. Ove godine nije bilo moguće dobiti sortni med. Iskreno, ove godine se pitamo da li ćemo moći da zadovoljimo potražnju, koliko su prinosi slabi’’, navodi Vladan.
Pored meda, Vladan i Biljana proizvode specijalne mešavine koje kombinuju med, polen i propolis. U ponudi imaju i različite ukuse, poput oraha u medu, koprive i drugih kombinacija.
Od ove godine, u ponudu imaju i med od uljane repice koji, iako visokog kvaliteta, zbog brze kristalizacije nije toliko tražen među kupcima. Glavno tržište im je valjevski kraj, ali sa zadovoljstvom ističu da imaju kupce i izvan ovog područja, a planiraju i dalje da proširuju svoju prodaju i prepoznatljivost.
Komentari