Nakon prvog i drugog dela vodiča sa praktičnim savetima za uspešno održavanje traktora, sledi treći i poslednji deo saveta profesora Lazara Savina. U ovom delu bavimo se pravilnim održavanjem sistema za napajanje motora gorivom i kontrolom akumulatora.
Foto:Pixabay
Održavanje sistema za napajanje motora gorivom
Kako kaže, zamena filtera za gorivo vrši se prema preporuci proizvođača, najčešće je to na svakih 250 časova ili češće ukoliko se javi potreba (ukoliko dođe do poremećaja u radu motora). S obzirom na to da se gorivo u sistemu nalazi pod pritiskom, neophodno je pre demontaže filtera otpustiti pritisak u sistemu. Ovo se radi odvrtanjem čepa sa filtera (sa njegove donje ili gornje strane, zavisno od modela filtera).
„Savremeni sistemi za napajanje motora gorivom najčešće su opremljeni sa dva filtera za gorivo, primarnim i sekundarnim. Filter za gorivo se demontira na različite načine zavisno od konstruktivne izvedbe (odvrtanjem, demontiranjem montažnih kopči itd.). Zaprljani filter nije moguće isprati niti ga naknadno koristiti. Iz tog razloga preporučuje se probijanje filtera probojcem i na taj način eliminisanje mogućnosti naknadne ugradnje“, rekao je sagovornik našeg portala.
MOŽDA VAS ZANIMA
Pre montaže, ističe, novi filter se napuni gorivom uz oprez da ne dođe do kontaminacije filtera prljavštinom. Gorivo u filter se sipa lagano, kako bi se obezbedio njegov prolaz kroz uložak.
Zaptivku na filteru treba podmazati i nakon toga montirati filter (primarni i sekundarni). Nakon montaže filtera, startovati motor i pustiti da radi sa srednjim brojem obrtaja (rasterećen motor).
„Ukoliko motor ne može da startuje ili se jave problemi tokom rada, neophodno je ukloniti vazduh iz sistema za napajanje motora gorivom. O načinu ispuštanja vazduha iz sistema za napajanje motora gorivom neophodno je konsultovati se sa uputstvom za rad i održavanje. Međutim, postoje opšti principi kako se ovo izvodi. Najpre se ispušta vazduh iz filtera za gorivo, odvrtanjem vijka za ispuštanje vazduha sa kućišta filtera i pumpanjem ručnom pumpom (pumpom niskog pritiska)“, objašnjava profesor Savin.
Kada kroz otvor na filteru krene gorivo bez vazdušnih mehurova, zavrće se vijak sa filtera i procedura se nastavlja sa odvrtanjem vijka sa pumpe visokog pritiska.
Dodaje da se nakon pojave goriva bez prisustva vazduha, odvrću preklopne navrtke sa vodova visokog pritiska na mestu brizgaljki. Pokrene se motor elektropokretačem, kada se pojavi gorivo na izlaznom delu voda visokog pritiska zavrnu se preklopne navrtke i startuje motor.
Kontrola akumulatora
Iako se danas na poljoprivrednim traktorima uglavnom ugrađuju akumulatori koji ne zahtevaju nikakvo održavanje, zbog često nepovoljnih radnih uslova (visoka spoljna temperatura, učestala startovanja motora…) mogu se javiti potrebe za dolivanjem destilovane vode. Kontrola akumulatora vrši se prema preporukama proizvođača, a najčešće na svakih 250 časova.
Foto:Pixabay
Opšta pravila za održavanje i upotrebu akumulatora su:
1. Baterija uvek mora biti čista i suva. Po dolivanju tečnosti, bateriju obavezno obrisati suvom krpom. Nečistoće sa mostova i izvoda polova čistiti sa rastvorom sode (NaHCO 3) u toploj vodi (l kg sode na 10 lit vode), pri čemu se mora voditi računa da rastvor ne dođe u dodir sa unutrašnjim elementima baterije. Nakon izvršenog čišćenja potrebno je sve veze premazati vazelinom, kao zaštitom od daljeg korodiranja.
2. Kontaktne veze uvek moraju biti dobro pričvršćene i zategnute. U slučaju slabijeg pričvršćenja i uz dodir sa kiselinom dolazi do stvaranja olovo-sulfata na tim mestima, a samim tim i do lošijeg ostvarenja kontakta. Pored toga, povećava se mogućnost pojave varnice pri takvom kontaktu, a koja u dodiru sa praskavim gasovima prilikom punjenja može dovesti do eksplozije akumulatora.
I na mesinganim klemama se u dodiru sa elektrolitom takođe stvara izolacioni sloj između pola i kleme, a sa tim i povećanje otpora protoka struje, što prouzrokuje zagrevanje provodnika pri startovanju. Kleme moraju biti dobro očišćene i čvrsto stegnute za polne izvode.
3. Priprema elektrolita određene koncentracije se vrši u specijalnim posudama i određenim postupkom. Pri mešanju sumporne kiseline i destilovane vode potrebna je velika opreznost. Način mešanja ove dve tečnosti se odvija na taj način što se uvek sipa kiselina u vodu i to u tankom mlazu i uz stalno mešanje.
Nikako se ne sme dolivati voda u kiselinu, jer tada dolazi do burne reakcije praćene povećanjem temperature rastvora. Pri rukovanju kiselinom obavezno koristiti zaštitno odelo i zaštitne naočare.
Pravilno punjenje (dopunjavanje) olovnih akumulatora vrši se po određenim propisima i pravilima. Ne poštujući te propise i pravila pri dopunjavanju baterija dolazi do njihovog oštećenja i smanjenja veka trajanja.
Propisi kojih se treba pridržavati su sledeći:
– Ispražnjeni akumulator se mora staviti na punjenje najkasnije u roku od 24 h, jer u protivnom dolazi do stvaranja sulfata na površinskom delu ploča.
– Pre priključivanja akumulatora na izvor napajanja (punjač) potrebno je izvršiti vizuelni pregled baterije: pregledati nivo elektrolita, gustinu elektrolita i napon akumulatora.
Foto:Pixabay
– Obavezno odvrnuti čepove sa akumulatora kako u toku punjenja ne bi došlo do eksplozije prouzrokovane stvaranjem praskavih gasova u toku punjenja.
– Pri priključenju na izvor napajanja potrebno je obratiti pažnju da ne dođe do zamene polova izvora i izvoda polova na akumulatoru.
– U toku punjenja potrebno je kontrolisati: napon, gustinu elektrolita, temperaturu i sam tok punjenja (vreme). Najčešća kontrola je potrebna u prva dva časa i poslednja dva časa punjenja.
Ukoliko dolazi do naglog povećanja temperature preko 40°C, potrebno je smanjiti struju punjenja (ako je moguće), ili isključiti punjenje dok se temperatura ne vrati na sobnu. Potom pristupiti ponovnom punjenju, ali sa manjom početnom strujom.
Akumulator je napunjen kada mu gustina elektrolita dostigne vrednost 1,280±0,01 g/cm 3 , ili kada mu napon u poslednja tri merenja u jednom satu bude nepromenjen, odnosno u blagom opadanju.
– Nije poželjno puniti akumulator većom strujom od propisane.
– Po završetku punjenja, prvo se isključi punjač, pa potom skidaju klemne sa polova baterija. Taj postupak se vrši posle isteka minimalno jednog sata po završetku punjenja (nestručnim rukovanjem može doći do eksplozije akumulatora).
– Po završnom skidanju akumulatora sa punjača obavezno ga obrisati kako ne bi došlo do oštećenja mesta u vozilu (kiselina) na kojem je smešten akumulator.
– Punjenje akumulatora mora da se vrši isključivo u prostorijama namenjenim za tu svrhu, odnosno propisno zaštićenih i sa odgovarajućim provetravanjem (10-15 izmena vazduha u prostoriji na čas).
Komentari