Da li je za poljoprivredne mašine bolje koristiti metan ili dizel?

Poljoprivredne mašine © Pixabay

Korišćenje alternativnih goriva, pre svega gasa, je već godinama popularno kod vozača putničkih automobila. Kako i ne bi bilo kada je cena gasa značajno niža od cene benzina. Sa druge strane, gas sagoreva bolje i manje je štetan za okolinu. A šta da rade oni koji imaju vozila koja zahtevaju dizel motore?

Volvo je ponudio rešenje pre nekoliko godina i izbacio na tržište kamion koji za pogonsko gorivo koristi gas. Sam motor zapremine 13 litara u suštini koristi dizel tehnologiju sa malim izmenama u koje su bile neophodne.

Naime, dok je za samozapaljivanje dizel goriva potrebna kompresija motora od 15:1 i veća, za metan je potrebna barem 38:1. Prednosti metana su bile mnogobrojne, a najvažnije za same vozače i preduzeća koje se bave transportom su niska cena i izuzetno mala potrošnja.

Gde su tu poljoprivredne mašine?

U Srbiji poljoprivrednici ističu da im je jedan od najvećih problema cena goriva. Naravno, u kombinaciji sa starim mašinama, suvom zemljom ove jeseni, visoka cena goriva je samo šlag na tortu visokih troškova. Pa zašto oni ne bi koristili gas kao gorivo?

Još je 2013. godine Case New Holland predstavio prototip traktora na metan koji je predstavljen pod oznakom T6. Krajem 2015. u Torinu je predstavljen traktor T6 koji je i dalje bio u fazi razvoja. Masovna proizvodnja ovog modela treba da počne 2020. godine. Procene su da bi upotreba ovog modela mogla uštedeti i do 30% tekućih troškova poljoprivrednicima.

Ali, dok Case New Holland još uvek testira prototip, metanski traktori se proizvode u Ruskoj Federaciji. Traktornije Zavodi trenutno proizvodi nekoliko takvih modela, a najjednostavniji ima četvorotaktni motor sa dva cilindra iz kojih dobija 30 konjskih snaga. Jači modeli imaju četvorotaktni motor sa četiri cilindra i turbinom, pa imaju 80 konja. Međutim, proizvođači ističu da su ovi traktori namenjeni pre svega za upotrebu u gradu.

Traktor na polju © AGROmedia

Nažalost, za putnička vozila metan nije dostupan u znatnoj meri. O poljoprivrednoj mehanizaciji da ne govorimo, kao da je nema. Nepostojanje infrastrukture je osnovni problem. Cena takvih mašina je drugi, jednostavno – skuplje su, a kod nas je tražnja za novim mašinama već dugo u padu.

U kojoj meri je manjak infrastrukture problem, možemo videti na primeru ruskih proizvođača. Njihovi traktori su namenjeni upotrebi u gradu, jer u celoj Rusiji ima manje od 300 lokacija na kojima se može natočiti metan, i one su uglavnom u gradovima.

Međutim, proizvodnja biometana može biti zanimljiv biznis za poljoprivrednike, naročito u EU koja stimuliše ekološke inovacije. Biometan se dobija iz poljoprivrednog otpada, pa čak i životinjskog izmeta. Sirovina za proizvodnju biometana se može naći na svakom koraku, a na nerazvijenom tržištu, a ko prvi krene sa proizvodnjom, u velikoj je prednosti.

Komentari