Zemljoradnička zadruga Azanja – nekada i danas

Zemljoradnička zadruga Azanja – nekada i danas

Prve zadruge na teritoriji današnje Republike Srbije nastale su sedamdesetih godina devetnaestog veka. U gradovima su to uglavnom bile potrošačke i zanatsko-proizvođačke zadruge. Već devedesetih godina u selima nastaju prve kreditne zemljoradničke zadruge. Mi smo odlučili da vam predstavimo najstariju među njima – ZZ „Azanja“.

 

Jedna od prvih zadruga u Srbiji, koja živi i danas, te stoga ima titulu najstarije u našoj zemlji, nastala je u mestu Azanja, nedaleko od Smederevske Palanke. Nekada je brojala više od 1.000 kooperanata i 250 zaposlenih i bila je jedna od najuspešnijih u tom kraju.

Danas, s druge strane, svega trinaestoro zaposlenih i oko 200 kooperanata iskreno se i hrabro bore da sačuvaju svoju zadrugu i njenu preko 120 godina dugu tradiciju. Nešto više o tome rekao nam je direktor ZZ „Azanja“, gospodin Radoljub Stanimirović.
 

Domaćinstvo - ©Agromedia 

Zemljoradnička zadruga ‘Azanja’ osnovana je 23. marta 1894. godine. Prošle godine obeležavali smo 121 godinu postojanja. Posle teških vremena devedesetih godina, koja su naročito pogodila zadruge, ZZ ‘Azanja’ nalazi se u jednoj veoma kompleksnoj situaciji, s obzirom na to da smo morali da radimo novi plan i program reorganizacije Zemljoradničke zadruge. U toku je odlučivanje poverilaca kod Privrednog suda, jer kada smo kao zadruga sastavili finansijske bilanse, videli smo da nismo u gubitku, čak poslujemo pozitivno.“

„Ipak, iz raznih razloga zadruga svoja potraživanja ne može nikako da naplati. Uz to, potraživanja države su, moram da kažem, nemilosrdna, kako poreske službe, tako i Elektroprivrede Srbije. Zbog njih smo i morali da pristupimo izradi plana reorganizacije zadruge, zato što su nam oni za svoja potraživanja, uz kamatu, pustili blokade.
 

Oranje - ©Agromedia 

Zadruga je i pored svega toga živa, radi i funkcioniše. Radimo onoliko koliko možemo, s obzirom na to da je u postupku plan reorganizacije. Inače, naša zadruga je nekada, kada je obeležavala 100 godina postojanja, zapošljavala oko 200 radnika i imala nekoliko sektora, od voćarskog, preko živinarskog, stočarskog i ratarskog, pa do sve pokretne imovine koju jedna uspešna zadruga može da poseduje.“


„Ako je pre 120 godina grupa ljudi ovu zadrugu osnovala sa tendencijom da pomogne rastu poljoprivredne proizvodnje, ali i poljoprivrednim  proizvođačima, zašto to i mi ne bismo mogli danas da postignemo? Imamo mnogo bolje uslove za rad nego što su ih naši preci u to vreme imali.“

Ako se zaista svojina vrati zadruzi, mi ćemo rešiti sve naše brige.


„Rekao bih i da je veliku pomoć našoj zadruzi uvek pružao Zadružni savez Srbije, pre svega predsednik ove institucije, Nikola Mihajlović. On nam je zaista nesebično pomagao u svakom trenutku kada je to bilo potrebno.“

„Ukoliko posle odluke Privrednog suda sve bude kako treba i poverioci se izjasne pozitivno, zadruga će i dalje da nastavi svoj trend i živeće bar još ovoliko godina.“
 


Radoljub Stanimirović - ©Agromedia 


Koliko danas zadruga ima zadrugara i čime se oni bave?

Danas imamo oko 200 zadrugara. To su uglavnom poljoprivrednici koji se bave stočarstvom, voćarstvom i ratarstvom. Inače, kaže se da je Azanja velika žitnica, jer imamo zaista veliku površinu pod ratarskim kulturama još od Prvog svetskog rata, naročito pod pšenicom i kukuruzom. S druge strane, stočarstvo se trenutno gotovo uopšte ne razvija, ali se nadamo da će se i to uskoro promeniti.“


Da li će donošenje novog zakona pomoći vašim zadrugarima?

Ako se zaista svojina vrati zadruzi, mi ćemo rešiti sve naše brige.“

Prošle godine obeležavali smo 121 godinu postojanja.


Kakvi su vam planovi za 2016. godinu?

Moramo najpre da sprovedemo plan i program reorganizacije onako kako smo naveli da ćemo to uraditi. Dakle, trebalo bi da sarađujemo sa poljoprivrednim proizvođačima, vršimo otkup od njih, a ukoliko bude moguće, napravićemo i jedan mali sabirni centar za proizvodnju mlečnih proizvoda.“

Sagovornik:
Radoljub Stanimirović, direktor ZZ „Azanja“

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica