Ko su bili pomilari i kako su se čuvali od vampira?

Urezana imena na vodeničnom košu starom tri veka čuvaju od zaborava uspomenu na pomilare – posetioce vodenice, koji su ovde provodili sate čekajući svoj red da samelju pšenicu.

Kako bi upisali svoje ime, prezime, ali i godinu i vreme boravka pomilari su koristili perorez.

„To je bio Fejsbuk u ono vreme, ljudi koji su dolazili ovde čekali su na red i potpisivali se, svako ovde može da pronađe nekog svog pretka. Oni su išli uz ovu reku i birali su redom gde ima najmanje gužve, vodenice su radile nešto slično kao dragstori, nisu imale radno vreme, nego su radile non stop, možete da nađete čoveka koji ima dva sata u vodenici, ali i nekog koji je ovde proveo dan ili noć“, objasnio je Miroslav Cicić.

U Srbiji oko 700 vodenica

Provodeći zajedničko vreme u čekanju, pomilari su se međusobno upoznavali i družili. U minulim vremenima, u varoši na reci Srebrenici kružila je priča o vampirima. Zato je u vodenici Cicića postojala posebna zaštita od krvopija.

„Ko nije mogao da se pogleda u ogledalo, morali su da ga poprskaju sa vodom sa reke Srebrenice da bi pobegao. U Valjevu nemaju takvu odbranu jer melju na običnoj reci“, rekao je kroz smeh Miroslav.

Reka Srebrenica je nekada i zaista bila bogata srebrom, jedinim metalom za koji se veruje da ubija vampire. Za pomilare ovde je bilo najsigurnije mesto.

Sagovornik:

Miroslav Cicić, vodeničar

Komentari