Za većinu ljudi, penzija znači usporavanje i odmor. Međutim, za Svetlanu Tomić i njenog supruga Jordana Živanovića iz osečanskog sela Lopatanj, penzija je označila početak ispunjenja životnog sna – stvaranje samoodrživog domaćinstva i povratak u prirodu uz primenu svega što su naučili tokom godina uspešnog preduzetništva. Ovaj bračni par, koji je iza sebe ostavio blistave poslovne biografije, danas upravlja pravim malim voćnim carstvom koje se prostire na oko pet hektara, brojeći preko 20 različitih vrsta voća.
‘’To je jednostavno ljubav prema selu, prema voću, prema tome što mi to stvaramo. Finansijski efekat će možda doći kasnije. Ima uslova za sve. Može da se radi i seoski turizam, i voćarstvo. Kada čovek ima volju, ima ima ideje, onda može puno toga. Trudio sam se da imam sve vrste voća, od starih koje su već zaboravnjene pa do novijih. Mislim da ovaj asortiman voća teško da ima neko u regionu’’, objašnjava Jordan Živanović, koji je voćnjak obogatio najraznovrsnijim stablima – od starih sorti šljiva, jabuka i krušaka, do novih zasada dunje, kajsije, višnje, trešnje pa čak i egzotičnog voća poput urme,kivija, kaki jabuka i sibirskog limuna.
Možda vas zanima
Praktično su spojili dva imanja u jedno i opredelili se za voćarstvo i preradu plodova. Fokus je na kvalitetu i održivosti, a uz uzgoj voća postepeno dograđuju i domaćinstvo. Pola hektara je pod vinovom lozom, a Jordan je uložio u ozbiljnu opremu za proizvodnju vina, loze, rakije od šljive, uključujući prohromske posude i sisteme za hlađenje.
Pored toga, na jednom hektaru podigli su platažu šipurka, koja je ove godine prvi put stigla na rod. Malina, kao najekonomičnija kultura, navodnjava se, a očekivani prinosi su zadovoljavajući. Dok Jordan brine o zasadima i vinu, Svetlana je preuzela preradu, oslanjajući se na tradicionalne recepte. Njena filozofija je „kao kod moje bake i majke“ – bez hemije i konzervansa.
‘’Ove godine sam napravila 2.000 tegli džema od šipurka, pošto će narednih godina biti veći rod planiramo da jedan deo sušimo za čajeve. Od ostalog voća to su manje količine i više za potrebe našeg domaćinstvo, ali ću i to proširiti. Malo je bilo i straha, jer sam prvi put krenula u takvu proizvodnju. Pekmezm pravim na šporetu na drva, šljiva se samo pocepa, sa minimalnim količinama šećera, krčka se dok voda ne ispari, nema drugih dodataka’’, kaže Svetlana.
Pored džemova, tu je domaći sok od paradajza, domaća jaja i kore za pitu koje su postale tražena roba u Beogradu. Uprkos svim izazovima, Svetlana i Jordan su optimistični. Planiraju da sledeće godine proizvodnju prerđenog voća prošire na 4.000 tegli, uključujući i malinu i druge vrste.
Ribe i biljke u savršenoj simbiozi – Gaševići obnovili dedovinu kroz akvaponiju!
Svetlana ima i originalne ideje, poput pravljenja delikatesnog džema od ispasirane maline (bez košpica) i jedinstvenog džema od rendisanih jabuka koji se dobija tihim ukuvavanjem vode iz presovanog voća.
Za sada, tržište su pronašli u svojoj okolini, ali najviše u Beogradu, gde njihov sin distribuira sveže i prerađene proizvode. U planu je manja farma sa 10 mangulica, a uslova ima i za razvoj seoskog turizma.
‘’Ja sam četrdeset i nešto godina radila sasvim nešto drugo, mogla sam sebe naći i u delatnosti u kojoj sam bila, nastaviti da radim, ali je ovo ispunjenje mog životnog sna. Ideja je bila da se dva domaćinstva održe, da se ne zapiste, da ona i dalje žive. To je prosto kao da nekako svojim roditeljima ispunjavaš zavet. Nije prevashodno taj finansijski efekat. Prosto uživaš kad nešto stvoriš da je lepo. Mislim da to nama produžava život ‘’, zaključuje Svetlana.
Komentari