Vavedenje presvete Bogorodice je crveno slovo u pravoslavnom kalendaru. Spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika i smatra se ženskim praznikom.

Marija je, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja, Joakima i Ane dovedena iz Nazareta u Jerusalim gde ju je na samom ulazu u hram Božiji dočekao otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije.

Pre nego što su dobili Mariju, Joakim i Ana jako dugo nisu imali decu. Jednog dana, u voćnjaku pod drvetom lovora, moleći se Bogu da im podari decu, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo postati majka. Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka.

Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana dala je kćerki ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

Vavedenje slavi prvo uvođenje Bogorodice u hram Božiji, a predstavlja krsnu slavu i jedan od pet najveći praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici.

Današnji praznik je i slava manastira Hilandar.

Običaji i verovanja

Kod Srba se ovaj dan još i zove Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi.

Pored onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, ovo je i dan koji svetkuju i stočari.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.

U takovskim selima nekada je bio običaj da se posle službe u crkvi okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.

Prema predanju, na današnji dan, Presvetoj Bogorodici se mole nerotkinje kako bi dobile porod.

U selima ujužnom Pomoravlju žene koje nemaju decu odlaze u manastir Crkvicu, gde se mole kako bi dobile porod.

Prema verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri.

U istočnoj Srbiji su na današnji dan predskazivali rod useva, a zna se da vedro nebo i lepo vreme obećavaju dobru letinu.