1.200 sela na rubu opstanka – Više od 100 potpuno ugašeno

U Srbiji prema statističkim podacima ima 6.155 naseljenih mesta u Srbiji. Od toga su 1.200 sela u fazi nestajanja, dok je više od 100 naselja potpuno izbrisano. Samo od 2006. godine ugašeno je čak 24 naselja, rekao nam je profesor Marko Milošević sa Geografskog instituta Jovan Cvijić. Ovaj proces eksponencijalno raste: mladi masovno odlaze, a sela se brišu sa mape Srbije.

„Mi smo od 2006. do 2017. godine utvrdili 24 ugašena seoska naselja i ona se ne poklapaju u potpunosti sa popisom stanovništva, zato što je naš metod bio isključivo terenski, za razliku od statistike koja često može te stvari i da ne registruje na najbolji način“, kaže profesor Marko Milošević iz geografskog instituta „Jovan Cvijić“.

Prema njegovim rečima, u tih 24 ugašenih seoskih naselja su se izdvojila tri krizna regiona, gde imamo najveći broj ugašenih seoskih naselja.

„Тo je najpre oblast Stare planine i Bureva. To su trenutno najugroženiji regioni, gde imamo najveći broj gašenja seoskih naselja, kao i ona potencijalno koja će se ugasiti u narednih 5 do 10 godina“, navodi profesor Marko Milošević.

1.200 sela na rubu opstanka - Više od 100 potpuno ugašeno - © Agromedia

Koji su uzroci gašenja srpskih sela?

Uzroke gašenja srpskih naselja, kako navodi Marko Milošević, su prepoznali još naši veliki poznavaoci sela. Najpre je Branislav Kojić, ’41. godine, to označio kao pojam „silaženja“, a profesor Radovanović to definiše kao pojam „humanizacije humena“.

„Naša postojeća mreža naselja je nasleđe iz turskog perioda, kada naš čovek nije razmišljao kao homo ekonomikus, već je razmišljao iz ugla kako da se sakrije, da se obezbezdi, s’ obzirom da su ovi naši prostori, kao što vam je poznato, bili uvek na svetskoj istorijskoj pozornici, što je podrazumevalo da vam prolaze razni osvajači, i da vaša pravna, imovinska i životna bezbednost su uvek bili pod znakom pitanja“, navodi profesor Marko Milošević.

1.200 sela na rubu opstanka - Više od 100 potpuno ugašeno - © Agromedia

Koje su posledice gašenja srpskog sela?

Prema rečima Marka Miloševića, to su demografske, a zatim i ekonomske posledice.

„One se ogledaju u tome da u ovih 24 seoskih naselja, u 17 mi nismo prepoznali ni najprimitivniji oblik privređivanja. Čak, ni seču šuma, ni skupljanje šumskih plodova. Onda taj prostor možete da kažete, ne samo da je samo da je demografski, već na neki način i ekonomski izgubljen“, iznosi profesor Marko Milošević.

Prema njegovim navodima, pored demografskih i ekonomskih,  tu su i bezbednosne posledice, a pre svega se misli na administrativnu liniju razdvajanja između Centralne Srbije i Kosova i Metohije. Pored toga, vidljive su i ekološke posledice.

„Sa gašenjem sela, šire se šumski ekosistemi, koji sada vrše neverovatno veliki pritisak na ona preostala seoska domaćinstva koja se nalaze na kontaktu tih napuštenih prostora. Tako imate enormno povećan broj divljači, pogotovo važi za oblast na Staroj planini gde je sa bugarske strane još gora situacija demografski gledano“, zaključuje profesor Marko Milošević iz geografskog instituta „Jovan Cvijić“.

Kako rešiti problem gašenja sela?

„Šta se događa sa tim našim selom, koje polako ali sigurno nestaje? Imamo prazne kuće, imamo nešto što se zove, hajde da kažemo, „prokletstvo“ ili „usud“ praznog mesta. Naravno, to je proces koji je u svetu, koji je i u Evropi. Ne možemo da ga zaustavimo, nije prirodno da ga zaustavimo. Ni jači, ni moćniji nisu to uspeli, ali možemo da ga usporimo“, navodi Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća.

1.200 sela na rubu opstanka - Više od 100 potpuno ugašeno - © Agromedia

Prema rečima ministra Milana Krkobabića, mi možemo tu priču da okrenemo na drugu stranu i da priču sela ispričamo na način kako to priliči 21. veku. Primerenu mladim ljudima danas u gradovima i onima na selima.

„O selu, na ovakav način, nikada nije bilo reči. To je bila usputna nostalgija, u poeziji, u literaturi, ali ovo je korenit zaokret. Hoćemo da sačuvamo srpska sela. Znači, u meri u kojoj je to, ponavljam, moguće. Nismo idealisti. Ne pričamo bajke. Znači, to propadanje, taj odlazak, ta depopulacija – ona je proces. Ali, hoćemo da je zaustavimo na nekom od tih stepenika, a po mogućstvu gore na početku“, zaključuje ministar Milan Krkobabić.

Komentari