Na najvećoj farmi insekata na svetu, milijarde larvi pretvaraju otpadnu hranu u proteine i ulje. Ova neobična industrija pokazuje kako prirodni recikleri mogu pomoći da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i obezbedi održiva hrana za ribe, stoku i kućne ljubimce. Iako je tehnologija još u razvoju, mnogi veruju da bi upravo insekti mogli biti ključ budućnosti naše ishrane i upravljanja otpadom.
Larve koje jedu otpad
Na najvećoj farmi insekata na svetu, oko 10 milijardi larvi crne vojničke mušice biće samleveno, osušeno i pretvoreno u proteinski prah.
Možda vas zanima
Ovaj prah nije namenjen ljudima, već ishrani riba, stoke i kućnih ljubimaca. Usput, larve „čiste“ otpadnu hranu – što je inače izvor oko desetine emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U prirodi, larve crne vojničke mušice hrane se uginulim biljkama i životinjama, razgrađujući ih u proteine. Francuski startap Innovafeed pokušava da taj proces prenese na industrijski nivo – hiljade tona otpada pretvaraju se u hranu za životinje.
Na farmi, milioni odraslih muva pare se u specijalnim prostorijama i nakon nekoliko dana uginu, ostavljajući jaja. Jedna jedinka može da položi i do 1.000 jaja.
Originalna farma imala je 60 miliona muva, a sada ih u drugom pogonu ima i do 300 miliona – skoro koliko i stanovnika SAD. Odrasle muve ne jedu, već koriste masne rezerve iz larvenog stadijuma.
Larve svaštojedi
U najvećem pogonu farme, mašine ubacuju jaja i hranu u plastične posude. U prirodi, larve jedu raspadnute biljke, životinje pa čak i izmet, što ih čini otpornim na bolesti.
Na farmi u francuskom gradu Nesle hrane se nusproizvodima obližnje fabrike žitarica – mekinjama i tečnim ostatkom prerade. Toplota potrebna za njihov rast dolazi iz obližnje termoelektrane. Tako Innovafeed smanjuje emisiju gasova i povećava održivost proizvodnje.
Robotska proizvodnja
Proces hranjenja i nadzora obavljaju roboti. Oni pune posude, prate razvoj larvi kamerama i veštačkom inteligencijom i dodaju novu hranu. Nakon 14 dana larve postaju i do 10.000 puta veće.
Na kraju se larve odvajaju od sopstvenog izmeta – koji se dalje koristi kao đubrivo – dok se njihova tela obrađuju u proteinski prah i ulje. Prah se koristi za ishranu riba, a ulje za stoku i kućne ljubimce.
Recikliranje: Koliko je stvarno vredno truda?
Održivi proteini budućnosti?
Iako je insekt protein skuplji od soje ili ribljeg brašna, njegova prednost je što se proizvodi od otpada i ima manji negativan uticaj na prirodu. Pored toga, larve prirodno proizvode antimikrobne proteine, pa mogu smanjiti upotrebu antibiotika u stočarstvu.
Ipak, industrija je još u povoju. Neke kompanije su bankrotirale, a potrošači i regulatori tek treba da se uvere u održivost i bezbednost ovakvog izvora hrane.
Pogled u budućnost
Innovafeed već planira novu farmu u SAD, u saradnji sa prehrambenim gigantima poput ADM i Cargill, a slične projekte razvijaju i druge kompanije. Ako se proizvodnja proširi na milione tona godišnje, insekti bi mogli značajno da doprinesu smanjenju otpada, emisije gasova i prekomernog izlovljavanja ribe.
Stručnjaci veruju da bi se u budućnosti insekt farme mogle povezati sa supermarketima, kompostilištima, pa čak i domaćinstvima. Već postoje mali kućni kompleti za odgajanje larvi na ostacima hrane – a neki insekti čak mogu da vare i plastiku.
Izvor: Washington Post
Komentari