Mikroplastika je svuda oko nas – pronađena je u našoj krvi, kostima, pa čak i u mozgu, u količinama dovoljnim da se napravi plastična kašika. Ali odakle dolazi sva ta plastika? Jedan od najvećih, a često zaboravljenih izvora, jesu – automobilske gume.
Na prvi pogled možda i nije iznenađenje: gume se troše, a taj istrošeni materijal mora negde da završi. Najčešće dospeva u obližnje reke i potoke, gde pravi ozbiljnu štetu vodenom ekosistemu – ribama, rakovima i školjkama. Procene pokazuju da od 28 do čak 45 odsto ukupne mikroplastike u prirodi potiče upravo od habanja guma.
Možda vas zanima
Jedno istraživanje sprovedeno u SAD-u pokazalo je da su u samo 24 litra kišnice sakupljene na parkingu nakon oluje pronađene desetine hiljada čestica istrošenih guma. U područjima sa gušćim saobraćajem, te koncentracije su verovatno i daleko veće.
Kako MIKROPLASTIKA utiče na našu hranu i na ZDRAVLJE?
Problem je u tome što gume nisu samo guma. One sadrže i brojne hemikalije, među kojima su neke izuzetno toksične za ribe i druge organizme. Još gore, čestice guma nisu prisutne samo u vodi – dovoljno su sitne da budu u vazduhu, što znači da ih i ljudi mogu udisati. Studije su pokazale da se tragovi ovih supstanci mogu pronaći čak i u urinu dece i trudnica, a povezuju se sa oštećenjem organa i drugim zdravstvenim rizicima.
Da li postoji rešenje?
Ipak, naučnici su osmislili jednostavan i jeftin način da se barem deo ovog problema ublaži. U eksperimentima su koristili filtere napravljene od piljevine borovine i bioćumura (posebne vrste uglja dobijenog sagorevanjem poljoprivrednog otpada). Ovi filteri, postavljeni na odvodima kišnice, uspeli su da zaustave i do 97,6% čestica guma.
Prednost ove metode je što je ekološka i niskobudžetna, ali je pitanje koliko je realno da se sprovede u velikim razmerama. Dok čekamo nova, održivija rešenja za saobraćaj i materijale od kojih se prave gume, ovakvi filteri mogu biti privremena pomoć – svojevrsna „flaster“ mera za zaštitu prirode i zdravlja ljudi.
Izvor: Futurism
Komentari