Urea, AN (amonijum nitrat) i KAN (krečni amonijum nitrat) predstavljaju najčešće korišćena đubriva za prihranu ratarskih, povrtarskih, voćarskih i hortikulturnih biljaka azotom. Međutim, njihova primena je često zasnovana na navici i prethodnom iskustvu, bez sprovedene analize zemljišta. Analiza zemljišta, pored određivanja rezerve mineralnog azota i potrebne količine đubriva, ima za cilj i izbor odgovarajuće vrste azotnog đubriva.
Zašto je važna pH vrednost zemljišta?
Osnovno svojstvo zemljišta koje utiče na izbor vrste azotnog đubriva jeste reakcija zemljišta (pH vrednost).
Možda vas zanima
KAN se preporučuje pre svega na kiselim zemljištima, ali se bez problema može koristiti i na neutralnim i alkalnim zemljištima. Sadrži i kalcijum karbonat koji neutrališe kiselost, pa istovremeno hrani biljku i popravlja zemljište.
Kako pH vrednost zemljišta utiče na razvoj biljaka
Urea i AN spadaju u fiziološki kisela đubriva. Zbog visokog sadržaja aktivne materije azota (urea čak do 46%), veoma su efikasna, ali na kiselim zemljištima dovode do daljeg zakiseljavanja, što narušava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Zato njihova primena treba da bude praćena kalcifikacijom (dodavanjem kreča ili kalcijum karbonata).
Prihrana azotom: prednosti i mane pojedinih đubriva
Urea (CO(NH₂)₂)
- Najviši sadržaj azota (46%).
- Lako se rastvara u vodi i brzo usvaja preko korena.
- Ako se površinski primeni bez unošenja u zemljište, gubi se volatilizacijom (isparavanjem amonijaka).
- Povećava zakiseljavanje zemljišta.
Amonijum nitrat (AN, 33–34% N)
-
Sadrži azot u dva oblika – amonijum i nitrat – pa je biljci brzo dostupan.
-
Pogodan za useve koji zahtevaju brzu ishranu azotom.
-
Kiselotvorno dejstvo, može da pogorša strukturu zemljišta na duži rok.
-
Osetljiv na vlagu i eksplozivan, pa su u mnogim zemljama njegova primena i prodaja strogo regulisane.
8 načina da obogatite vaše zemljište AZOTOM
Krečni amonijum nitrat (KAN, 27% N)
-
Bezbedniji i stabilniji oblik u odnosu na AN.
-
Pogodan za sva zemljišta, naročito kisela.
-
Pored azota, obezbeđuje kalcijum i magnezijum.
-
Niži sadržaj azota u odnosu na ureu i AN, pa je potrebna nešto veća količina.
Kada koristiti koje đubrivo?
Urea je pogodna za prihranu ozimih useva u ranoj prolećnoj fazi, najbolje uz unošenje u zemljište ili neposredno pred kišu/navodnjavanje.
Sa druge strane, AN – daje brze rezultate i preporučuje se za hitnu intervenciju kada usevi pokazuju simptome nedostatka azota.
KAN je univerzalno rešenje, naročito na kiselim zemljištima i kod višegodišnjih zasada (voćnjaci, vinogradi, livade).
Saveti za praktičnu primenu
-
Redovno raditi analizu zemljišta (najmanje na 3–4 godine).
-
Kod primene uree, poželjno je plitko zaoravanje ili unošenje kako bi se izbegli gubici.
-
Pri korišćenju uree i AN-a na kiselim zemljištima, obavezno planirati kalcifikaciju (3–5 t/ha kalcijum karbonata svake 2–3 godine).
-
Prihranu obavljati u fazama kada biljka ima najveće potrebe: kod žita u fazi bokorenja i vlatanja, kod kukuruza u fazi intenzivnog porasta, a kod povrća i voća prema specifičnim fazama rasta i razvoja.
Kada se sve sabere, može se reći da je KAN najsigurniji izbor jer je prilagođen svim tipovima zemljišta, AN daje najbrže rezultate, dok je urea najkoncentrovanija i najekonomičnija, ali zahteva pažljivije rukovanje i obavezno unošenje u zemljište.
Najbolji efekat u praksi postiže se kombinovanjem pravilne analize zemljišta, odgovarajuće vrste đubriva i tačnog vremena primene.
Komentari