Približavanjem Evropskoj uniji, osim bespovratnog novca iz predpristupnih i pristupnih fondova, naše poljoprivrednike uskoro čekaju i nova pravila ponašanja u raznim sektorima. Iako se državne institucije već godinama time bave, većina stvari je za širu javnost još uvek nepoznanica. Jedna od najvećih nepoznanica je Nitratna direktiva koja datira još od 1991. godine, a odnosi se na zaštitu vode od zagađenja nitratima iz poljoprivrednih izvora.
Možda vas zanima
Nitrati su soli azotne kiseline koji se često mogu naći u vodi, nastaju raspadanjem organskih materija, pod uticajem hemijskih reakcija ili pod dejstvom bakterija.
Prve pripreme za Nitratnu direktivu krenule su još 2006. godine pokretanjem projekta koji je finansirala Svetska banka i u kojem je učestvovalo 90 farmi na kojima su skladišta za stajnjak već izgrađena, te je donirana oprema za pravilno rukovanje stajnjakom.
Beogradski institut za stočarstvo osnovao je centar za obuku, na kom je 654 učesnika završilo obuke o skladištenju, rukovanju i preradi čvrstog i tekućeg đubriva za upotrebu u poljoprivrednoj proizvodnji. Širenjem znanja o pravilnom korišćenju tih nusproizvoda, Srbija radi na smanjenju zagađenja Dunava i njegovih pritoka.
U drugoj fazi pokrenut je projekat za izgradnju bioelektrana za proizvodnju električne i toplotne energije koristeći stajnjak.
Narednih godina održano je dosta sastanaka kako bi se na vreme krenulo sa pripremama za ono što sledi nakon pojedinačne, ali i potpune primene Nitratne direktive koja će tek uslediti. Tom prilikom je procenjeno da će za taj projekat, ali i za projekat direktive o komunalnim otpadnim vodama, biti potrebno 4,9 milijardi evra i da će oko 49% teritorije Srbije poštovati propise u vezi sa Nitratnom direktivom, odnosno ranjiva područja.
Upotreba stajnjaka ključna za održavanje plodnosti zemljišta
Koliko se radi o ozbiljnom i velikom projektu najbolje govori primer Hrvatske koja ni nakon 4 godine od ulaska u Evropsku uniju nije uspela da završi procedure oko Nitratne direktive.
Pri ulasku u EU, Hrvatskoj je ostavljen četvorogodišnji rok za postupnu primenu i prilagođavanje toj odredbi: zajedničko je gledište da to razdoblje nije dobro iskorišćeno, ali i da bi puna primena Direktive mogla prouzrokovati ogromne probleme.
Goveđi stajnjak – pogodan za svaku biljnu proizvodnju
Svrha te odredbe je izbegavanje prekomerne upotrebe nitrata i pravilno skladištenje, jer usled svojih svojstava oni s lakoćom dospevaju u podzemne vode i zagađuju ih. Stoga se ograničava koliko se po hektaru zemlje sme baciti i određuje se kako i gde treba čuvati stajnjak, tumače stručnjaci.
„Veće farme i ozbiljniji proizvođači zadovoljavaju Nitratnu direktivu. Bilo bi ih i više da nije ilegalnih objekata, za koje nije bilo moguće ishodovati sredstva za izgradnju ‘laguna’, koje će ubuduće morati napraviti svi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom“, upozorava čelnik Hrvatske poljoprivredne komore Matija Brlošić.
Podaci potvrđuju da su Nitratnu direktivu zasad uspešno u Hrvatskoj implementirali uglavnom veliki proizvođači, a za većinu malih ona je i dalje velika nepoznanica, premda je već nekoliko puta zaprećeno da će onima koji joj se ne prilagode biti uskraćivani poljoprivredni podsticaji. Da se misli ozbiljno, pokazuje primer Francuske, gde su poljoprivrednici imali ogromnih problema zbog nepridržavanja odredbi Direktive.
Osim što će našim poljoprivrednicima u doglednoj budućnosti problem predstavljati troškovi izgradnje odlagališta stajskog đubriva, još će im veća muka biti to što je Direktivom ograničeno đubrenje azotom, što će drastično smanjiti prosečne prinose poljoprivrednih kultura, a time i zaradu njihovih proizvođača. Prema Direktivi, unos azota je ograničen na 210 kilograma po hektaru tokom prve četiri godine članstva u EU-u, te na 170 kg/ha nakon tog razdoblja.
To se, radi opterećenja zemlje stajskim đubrivom, reflektuje i na vrstu i broj grla stoke koje je moguće imati po hektaru. No, nezavisno od veličine, farme moraju biti opremljene vodonepropusnim rezervoarom za skladištenje organskih đubriva, a njihov kapacitet zavisi i od broja stoke i od vremena skladištenja, pa su tako u susednoj Hrvatskoj određena četiri meseca čuvanja đubriva za primorsko, a šest za kontinentalno područje.
Treba naglasiti da implementacija ovih propisa neće ići preko noći, te da se radi o višegodišnjem procesu prilagođavanja i primene, ali isto tako, poljoprivrednici, a pogotovo oni mladi, koji još dugo planiraju ostvarivati prihode od poljoprivrede, moraju biti svesni da vreme primene propisa Nitratne direktive uskoro dolazi i u Srbiju. U tom procesu zasigurno će im dobro doći iskustva zemalja iz regiona kako ne bi ponavljali iste greške, te kako se ne bi našli u istim ili sličnim problemima.
Proces primene Nitratne direktive će pratiti i specijalizovani konkursi za bespovratna sredstva iz kojih će se moći nabavljati traktori, cisterne i prikolice za stajnjak, za izgradnju vodonepropusnih laguna, ali je prijava na njih prilično komplikovana.
Autor: Miroslav Mašić
Komentari