Možemo da nagađamo ko kupuje i pije, ali kao dan je jasno ko prosipa mleko po ulicama srpskih gradova! Najkraće rečeno očajnici i iznevereni poljoprivrednici. Hoće li i kada ta bruka prestati teško je biti precizan. Uostalom, samo dan kasnije pošto je Vukašin Baćina, iz udruženja farmera iz Banata, izjavio novinarima da je zadovoljan sa razgovorom u kabinetu ministarke poljoprivrede u Beogradu, na istom mestu u Nemanjinoj ulici oko stotinak njegovih kolega iz Udruženja SPAS prosipalo je mleko. Naravo, ne zbog uspešnog pregovaranja, već nezadovoljstva sa sporim i nejasnim rešavanjima njihovog problema.
Dodatnu pažnju javnosti skrenuli su time što su na ulicu i po trotoarima prosipali uvozno mleko iz Poljske, dok su domaće, odnosno sopstveno delili Beograđanima. Sve da to vide građani, ali i oni koji sa kolima pod rotacijama dolaze na radna mesta u toj ulici i kvartu.
PROČITAJTE I OVE KOLUMNE:
Kružni tok
11/01/2023
Akcidenti i sarajevske noše
19/01/2023
Kritike odozgo
30/01/2023
Giljotina za uvoz
Šta su najveći benefiti poslednjih pregovora sa ključarima agrarnog budzeta? Da nije bilo povećanja subvencija po muznom grlu sa 25.000 na 50.000 dinara, na čelnom mestu bila bi takozvana „giljotina“ za prekomerni uvoz mleka. Naime, država odnosno njeni predstavnici su obećali da će „stati“ na rep uvozu u što je inače teško poverovati, pre svega zbog neizvesne situacije na globalnom tržištu kao i problema sa stočnom hranom kada je prošlogodišnja suša poremetila mnogo toga.
Takođe, ne treba smetnuti sa uma ni onu: kada nečeg nema u svojoj kući treba potražiti u komšiluku. To je lakše nego traženje iznuđenih rešenja unutar domaće produkcije. Takođe, činjenica je da su uvoznici, prerađivači i trgovci vrlo nezgodan „triumvirat“ i da gaze svakoga ko im se nađe na putu ometanja velikih poslova i profita. Mera državnog protekcionizma je moćan alat, ali kod nas da je i od najjačeg nerđajućeg čelika, mislim na principijelnost i odlučnost primenjivanja, zna lako da pokaže slabosti i poroznost.
Uostalom, treba li to da bude briga onih koji vode računa da naprave kvalitetnu silažu, održavaju sisteme za mužu i brinu o zdravlju mlečnih grla, ili pak, onih koji nivelišu tržišne potrebe, istražuju ponašanje potrošača i koji su zaduženi za harmonizaciju i stvaranje povoljnih uslova za funkcionisanje domaćeg agrara?!
Premije ispale iz igre
Povećanje premija sa 10 na 20 dinara po litru do kraja godine, inače kao jedan od vodećih zahteva skoro svih udruženja proizvođača mleka, a kod nas ima preko 20, u međuvemenu je „ispao“ iz igre. Nečija računica je pokazala da će duplirane subvencije po mlečnom grlu sve nadoknaditi. Obećana je proizvođačima mleka i neka vrsta prava prečeg zakupa državnog zemljišta (sa rokom do 10 godina) što je u međuvremenu takođe bilo narušeno od strane drugih zakupaca, prekupaca i onih, kako kažu paori, „krpelja“ koji im ne isisavaju samo zaradu, već i krv.
Proizvođači su između redova uvideli da se sprema novo pravilo kojim će ubuduće miljenici države, agrarnog budzeta i njegovih subvencija biti veliki farmeri, odnosno proizvođači. Nemaju oni ništa protiv te ruke koja će ih milovati, ali i upozoravaju da ni oni ne smeju postati nevidljivi, izopšteni i beznačajni.
Prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji se 218.748 poljoprivrednih gazdinstava bavi gajenjem mlečnih domaćih životinja (krave, koze, ovce). Godišnja proizvodnja kravljeg mleka bila je 1.551 hiljada tona, što je u međuvremenu korigovano, a prema podacima od 2017. godine radila je 151 registrovana mlekara. Dakle, više od 80 odsto od ovih brojki odnosi se na takozvana mala i porodična gazdinstva zbog čega ona ne moraju da budu miljenici države, ali to što rade i koliko doprinose domaćoj mlečnoj reci mora da se poštuje i uvažava.
Ovo ne sme biti ni trunka zavidnosti prema većim proizvođačima, jer i oni zaslužuju divljenje za svoje poslovne ambicije u vremenu kada se teškoće i svakorazni problemi u proizvodnji hrane ređaju i smenjuju kao na beskrajnoj traci!
Demagozi i ostali
Dok domaći proizvođači mleka bukvalno biju bitku za opstanak neki činovnici iz redova vlasti ležerno i samouvereno poručuju građanima: “Mleko neće poskupeti.Biće ga dovoljno“. Čudi me što u takvom zanosu nisu dodali da će ga imati i za „prosipanje“?! Sasvim je jasno da je to najobičnija demagogija daleko od realne slike u domaćem stočarstvu koje je poodavno zanemareno i zapušteno.
Čak i ljudi iz struke na ovu temu daju svoje zajapurene komentare ne ispuštajući cenovnike i kalkulatore iz ruku. Naprasno su zaboravili da će proizvodnja hrane pratiti sve civilizacije na planeti Zemlji, i da poljoprivreda zahteva da bude strateški, odnosno dugoročno isplanirana. Konkretno, kada je u pitanju stočarstvo, red je da neko sa zvučnim titulama kaže jasno i glasno da u jednoj pretežno agrarnoj državi, što jeste Srbija, bez ove poljoprivredne grane njen najznačajniji resurs a to je obradivo zemljište, može lako i brzo, da se preobrazi u pustinju.
Jasno je da je potrošačko društvo omađijalo mnoge, ali za razliku od električnih automobila, trotineta, konobara na struju i sličnih novotarija, da ne kažem đinđuva, bez klasične hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda niko se neće najesti. Nije ovo nikakva reklama, već upozorenje da se oni koji je proizvode moraju bolje razumeti, podržavati i poštovati!
Gorčina i suze
Neko će reći čemu tolika moja graja kada se godišnje u svetu baci hrane u vrednosti preko 500 milijardi evra. Milioni tona. Nažalost, i mi se uklapamo u tu pošast. Međutim, hranu bacaju oni koji se najedu i prejedu a zanemarljivo malo oni koji je proizvode. Proizvođači prosipaju ili bacaju iz nemoći i besa što niko neće da razume njihov poraz baš onda kada očekuju mrvicu radosti i nagrade za uloženi trud.U mlečnom govedarstvu i uopšte stočarstvu on traje 365 dana tokom godine.
Prosipanje mleka je gore, bolje reći besramnije, od bacanja hleba. Ne zbog njegove cene i drugih okolnosti, već što se ono sa razlogom poistovećuje sa majčinim mlekom. Sa onim darom koji je podržavao razvoj i rast bezbroj generacija ljudske vrste. Prosipati mleko, sve zbog pišljivih 10 dinara povećanja premija, najviše govori o nama. Našim plićacima i tumaranjima…
Još pre više od dve decenije bio sam svedok prosipanja tek ubranih malina u jednom valjevskom selu zbog ucenjivanja od strane otkupljivača. Posle izručenih u potok na desetine gajbi mahom „vilameta“ kao po komandi svih dvadesetak malinara otišlo je do obližnje seoske kafane da popiju po pivo.Ćutali su i pušili. Niko reč da izgovori. Primetio sam da su se većini od njih niz lice, kao iz kakve česme, slivale suze. Nisu ih brisali kako se ne bi videlo da plaču.
Poslednja vest
Bolje i da je nisam čuo.Inače, kako su preneli pojedini mediji i aktuelna ministarka poljoprivrede „prosula“ je u javnost svoje neočekivano zapažanje. Ispada da joj se nije ništa pričinilo čim je prošlonedeljni protest proizvođača mleka okarakterisala kao:“nekakvu drugu njihovu predstavu“.
Posle razgovora sa predstavnicima više od 20 udruženja proizvođača mleka i određenih dogovora, verovatno nije očekivala da će 3. februara ispred zgrade u Nemanjinoj ulici u Beogradu gde inače stoluje, biti organizovano još jedno prosipanje mleka. Da je ministarka pogledala pozorišnu predstavu u Zvezdara teatru „Berači snova“ sve bi joj bilo jasnije. Ali,kako se kod nas sve svodi na berače „političkih“ poena onda nije mogla najbolje da razume da berači malina ili mleka znaju šta i kako bi, ali im se nešto ne da?!
Zbog toga i prosipaju!!!
Komentari