Na visokom mestu za raspravu, tačnije u skupštinskom Odboru za poljoprivredu, nedavno je rečeno da je kvalitet hrane u Srbiji zadovoljavajući. Dakle, ni dobar, vrlo dobar, odličan, izvrstan,već kako je glavni lik iz TV serije „Bela Lađa“ izvesni Srećko Šojić, govorio „može da prođe“. U setu razmatrane hrane su pretežno poljoprivredni proizvodi i prerađenine od njih, što znači, da agrarna i sve njene logističke službe, u najmanju ruke, treba da se zabrinu. Naprosto, sadašnja ocena sa opisom da je zadovoljavajuća ne zvuči ubedljivo, već kao da je poklonjena. Oni koji ozbiljnije okreću glavu prema tom pitanju smatraju da su za poboljšanje kvaliteta bitne kontrole, savetovanja, normativna regulisanja, ali i ponajviše svest proizvođača da je nadprosečnost jedini put koji vodi do održive proizvodnje, finasijske nagrade i drugih priznanja.
Međutim, u turbulentnoj društvenoj, ekonomskoj i medijskoj situaciji u javnost se na ovu temu iznose različiti podaci i mišljenja. U ušima građana, odnosno potrošača i dalje zabrinjavajuće zvuče podaci od pre godinu dana da je tokom kontrole kvaliteta jednoj broja proizvoda koji su u svakodnevnoj upotrebi otkrivena alarmantna situacija.
Možda vas zanima
Naime, podaci koji su krajem 2024. godine urađeni u laboratoriji „Analab“ iz Pančeva, utvrđeno je da je više od 80 odsto mleka, meda i vina falš, a od sedam rakija šest je bilo lažno. Našla se ova informacija na udarnim stranama medija, ali vrlo brzo su je potisnule „jače“ teme i događaji. Bitno je, prema nekom običajnom rezonu, da hrane ima a kakvog je kvaliteta to za mnoge državne službenike i analitičare, je najobičnije „izvoljevanje“.
Na podatak da je od 25 kontroilisanih uzoraka u 22 slučaja bio falsifikovani, odnosno lažni med energičnije jedino su reagovala udruženja i asocijacije pčelara kao i jedan broj domaćih proizvođača mleka na ono što se dešavalo sa tom namirnicom.
ODBOR NEGIRAO RUŽNE PODATKE
Na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu kojem su prisustvovali i predstavnici resornog Ministarstva, Uprave za vererinu kao i Odelenja za veterinarsku inspekciju, u više navrata je naglašeno da je kvalitet hrane zadovoljavajući. Da se uredno vrši konotrola proizvoda kako domaćih tako i proizvoda uvezenog porekla. Drugim rečima da razloga za bilo čiju zabrinutost nema.
U prilog izrečenoj konstataciji na tom skupu odbačeni su svi podaci koje je, pre godinu dana, saopštila laboratorija „Analab“ iz Pančeva, navodeći da posle objavljaivanja „ružnih“ rezultata nije dobila akreditaciju od Ministarstva za poljoprivredu za nastavak rada.
Da bi se takav postupak opravdao identični uzorci meda, mleka, vina i rakije upućeni su na superanalizu u laboratoriji u Beču, gde nije potvrđen visok procenat falsifikata kako je javnosti saopšteno iz „Analaba“.
Međutim, na prvom jesenjem zasedanju Narodne Skupšine od 7. oktobra usledio je nastavak priče o navedenoj laboratoriji, doduše u vidu poslaničkog pitanja Borislava Antonijevića (Mi-snaga naroda-dr Branislav Nestorović). Njega, odnosno političku grupaciju kojoj pripada prvnstveno interesuje zbog čega je zatvorena laboratorija „Analab“ koja je ispitivala ispravnost i kvalitet hrane koja se uvozi?
LAŽNO mleko, med i vino – alarmantni podaci o hrani na našim policama!
Odgovori se traže od Ministarstvu za poljoprivredu, uz podsećanje da je ta laboratorija bila izuzetno važna za kontrolu kvaliteta hrane kao i da je uz gubljenje akreditacije došlo do provalne krađe njene visokosofisticirane opreme.
Poslanik Antonijević traži odgovor da li je pokrenuta istraga o krađi opreme i zahteva da se formira skupštinska komisija koja će ispitati sve okolnosti vezane za izopštavanje navedene laboratorije, koja kako je ocenio, ima državni značaj. Preciznije, da je u pitanju jedina laboratorija koja je štitila interes države i građana i iznad svega domaćih poljoprivrednika od nelojalne konkurencije uvoznih lobija.
MLEKO NAŠE NASUŠNO
Podsećamo da se na spisku loših proizvoda našlo i mleko. U 11 od 13 kontrolisanih uzoraka utvrđeno je „bogaćanje“ sa vodom i to od 25 d0 40 odsto, što je navodilo na sumnju, da je za njehgovo spravljanje korišteno mleko u prahu.
Kada je vršena ova kontrola mleko u prahu uvozilo se iz Indonezije. Takvo mleko nije bilo štetno po zdravlje ljudi već je imalo manju nutritivnu i hranljivu vrednost a i potrošaći su osećali razliku u odnosu na ono koje su ranije konzumirali.
Inače, za to vreme naši proizvođači su prosipali mleko i protestovali, jer su im ovdašnji otkupljivači neprekidno umanjivali cene, masne jedinice i kvalitet. Istovremeno oni su sumnjali da im velike probleme prave mlekare i trgovci koji su se oslanjali na nelojalnu konkurenciju od uvezenog mleka u prahu na šta se resorno Ministarstvo, njegove službe i inspekcije nisu osvrtali i pokušali da ih zaštite.
I po ovom pitanju na sednici Odbora za poljoprivredu čuo se negirajući stav. Rečeno je da je proizvodnja svežeg mleka iz mleka u prahu skup tehnološki proces i da tako nešto skoro niko ne radi. Ako to i čini onda mleko u prahu koristi u korekciji određenih parametara. Koga će ova konstatacija zadovoljiti to ni oni koji su je izgovorili nisu sigurni?!
INSPEKCIJE DEŽURNI KRIVCI
I pored toga što je mnogo toga oko kontrole kvaliteta hrane „pokriveno“ sa uredbama, propisima i zakonima, u praksi je situacija sasvim druga. Ali, po nepisanom pravu uvek se i za krpljenje tih praznina pronalaze takozvani dežurni krivci. U ovom slučaju to su inspekcijske službe gde je naglašeno da u njima radi mali broj zaposlenih, ali i da pored toga stižu da urade ono što se od njih traži.
Da je tako ova priča bi imala drugi tok i epilog. Zbog uznemiravajućih podataka sa analizom nekoliko proizvoda nijedna od revnosnih inspekcija nije se oglasila za javnost da objasni o čemu se radi i šta će oni konkretno preduzeti? Uostalom, još iz vremena ekonomske tranzicije i naše opšte pogubljenosti na inspekcije se vršio stalni pritisak, držanje pod kontrolu a čak je bilo i pokušaja da se mnoge od niih ukinu.
Takva tendencija je i dalje prisutna zbog čega je najlaške okriviti inspekcijske službe za određene probleme, u konkretnom slučaju za mnogo falsifikata iz sektora hrane koji olako dospevaju u prodajne objekte. U prilog tome ide i podatak koji se čuo na Odboru da u 90 odsto slučajeva prijave za sumnjive proizvode i druge nepravilnosti u vezi sa kvalitetom hrane, kontrolne službe dobijaju od građana.
STVAR KULTURE
Kvalitet hrane, mnogo toga ukazuje, nije samo stvar poštovanja propisa, standarda, odnosno kontrole od strane inspekcija, pa čak uključivanja u svemu i kriminalističke policije, već pre svega kulture i odgovornosti proizvođača. Među njima ciljna grupa treba da budu mladi poljoprivrednici, jer je smena generacija uveliko počela.
Ako takvo posmatranje na ovu oblast izostane onda će i dalje ključnu reč o kvalitetu hrane voditi uvoznici i trgovci. U drugom ešalonu i prekupci. U takvoj situaciji na sopstvenom terenu izgubićemo sva tri boda. Nažalost, nećemo izgubiti samo utakmicu već zlatnu nit koja se proteže duž najvećeg i najznačajnijeg domaćeg resursa a to je proizvodnja hrane.
ZA NEUHRANJENI KVALITET TREBA TRAŽITI HITNU I EFIKASNU TERAPIJU. SVE DRUGE OPCIJE KAO I MRŠAVU OCENU DA JE KVALITET ZADOVOLJAVAJUĆI IZBRISATI SA GUMICOM.ODMAH!!!
…
Komentari