Nisu u velikoj požarnoj oluji od 7. jula izgorela samo smetlišta, nisko rastinje ili napuštene polusrušene udzerice, već u više okruga na jugu Srbije na desetine kuća, ekonomskih obekata, štala a u plamenu je bilo preko 100 hektara poljoprivrednog zemljišta sa usevima i oko 800 hektara šuma dok o broju uginulih domaćih životinja niko ne govori. Taj vatreni blic-krig uneo je puno zebnje, straha i razočarenja među meštane svih sela uz neizbežno pitanje može li bilo kakva nevolja da ih zaobiđe. Mnogi su ostali bez celokupne imovine koju su sticali celog života. Izgorele su im i uspomene, jedino je više sreće imao ko je u džepu nosio požutele fotografije svoje porodice, detalje sa venčanja ili slave od pre pola veka ili duže.

I kada je posle ove velike paljevine u javnosti počelo komentarisanje i analiziranje okolnosti, od uzročnika, prevencije i postupanja na terenu, mnogi medijski „dobošari“, ali i političari opšte prakse usprotivili su se tome tvrdeći kako se radi o tendecioznim teorijama zavere i političkim spinovima. Po njima službe i komande koje brinu o kontroli i gašenju požara su nepogrešive, a što se tiče aktiviranja vatrene stihije, najveće sumnje su se sručile na ljudsku nepažnju podržanu od strane klimatskih promena i vanzemaljaca.

Više od istog autora

FER PONAŠANJE NA SLUŽBENOM PUTU

Kolumne

10/07/2025

VIDOVDAN BEZ DIOPTRIJE

Kolumne

01/07/2025

BRIJANJE NA SUVO

Kolumne

20/06/2025

NA GREŠKAMA SE UČI

Iako su vodeći stručnjaci po pitanju vatrenih stihija objasnili da su takozvane „požarne oluje“ sve prisutnije u svetu pa i kod nas na to se mnogi nisu osvrtali, već su i dalje „penili“ kako je Sektor za vanredne situacije i vatrigasci uspešno delovali. Uz najviše poštovanje i zahvalnost vatrogascima koji se prilikom svake intervencije izlažu riziku njih niko normalan ne kritikuje niti proziva.

Ako pak na pojedinim televizijskim snimcima vidite da vremešni starsci i žene sa kantama, kanisterima i lavorima pokušavaju da zaustave vatru onda je to pitanje za druge adrese?! Ne, direktno za vatrogasce. I pored toga što je država značajno podržala opremanje vatroghasnih jedinica, ipak, događaju se određeni organizacioni i slični propusti. Najčešće, zbog nepredvidivih okolnosti i objektivnih mogućnosti da se na vreme stigne i zaustavi nekoliko stotina požara…

Zbog čega je „strašno“reći da Srbija na 1.800 stanovnika ima jednog profesionalnog vatrogasca a da je evropski standard jednog na 1.000 građana? Koga vređa podatak da u Timočkom okrugu u kojem živi oko 70.000 stanovnika ima svega 62 profesionalna vatrogasca? Koga treba da utiša arogantno i samozadovoljno ponašanje čelnika regionalnih Elektrodistribucija koji tvrde da su seoske drvene bandere od betona i da oni koji o tome izveštavaju dobro ne vide. Inače, varničenja sa provodnika istih,po kazivanju meštana, dovela su u više slučajeva do paljenja drveća, niskog rastinja…?

Iz svega navedenog čudna okolnost je i to da su baš u vreme požara u nekoliko područja seoski vodovodi i bunari bili bez vode. Suvi. To ne treba da se koristi za bilo čiju ordinarnu kritiku, već da se izvuku određene pouke da se nešto slično ne ponovi. Međutim, i takva konstatacija za jedan broj zadriglih državnih službenika, koji krckaju narodne pare, i mrki pogled je neprihvatljiv.

Ako pak kao delatnici u javnom interesu i sa određenim funkcijama nisu u stanju da podnesu ukazivanja na određene probleme pa i kritiku bilo bi poželjno da promene posao. Ima bezbroj zanimanja gde ih bukvlano niko neće pitati ni za ime niti će morati bilo kome da objašnjavaju zbog čega ih je u sred leta i tropskih vrućina iznenadio požar? Biće zaštićeni od GARAVIH MISLI, do temelja staljenih kuća, dima, nečije tuge i bola kao i drugih neprijatnosti koje iza sebe ostavljaju razuzdane vatrene stihije.

 DRŽAVA DAJE, ALI NE KONTROLIŠE

U nameri da se nastale štete što pre saniraju najbrže je reagovala država, odnosno Vlada Srbije koja je iz rezervi za vanredne situacije izdvojila 350 miliona dinara. Brzo je formirana i komisija za popis nastale štete, ali ni posle tri nedelje javnost nema još juvek precizne podatke o posledicama, odnosno štetama. Makar one koje se tiču stambenih objekata u kojima su živeli ljudi.

Požari ostavili pustoš u Kuršumliji – čeka se konačna procena štete

Upravo država, uz zahvalnost svim sponzorima i ljudima dobre volje koji su prikuljali pomoć, trebala bi da bude jasnija i konkretnija. Da pored solidarnosti i davanja traži i odgovornost onih koji su u lancu prevencije i zaštite zatajili. Uz postojeće zakonske okvire kojima je regulisana ova oblast da se obrati pažnja na specifična seoska područja, jer ako je i od mnogih još poodavno i Bog digao ruke, to ne sme da učini država. Čak je i neprihvatljivo da ima preča posla, jer srpska sela koja su naša prapostojbina ubrzano nestaju što su gubitci sa nesagledivim posledicama.

ZAUZDAVANJE GRADA, SUIŠE I POPLAVA…

U istoj ravni po posledicama uz požare i poplave bilo je i ostao grad koji je u protekle tri decenije od  države „inkasirao“ i u bukvalnom smislu brdo para. Milione evra. I tada su zaduženi za odbranu od te elementarne nepogode tvrdili da oni „rade“ kao švajcarski sat, ali da im problem predstavlja logistika. Pre svega nadovoljan proj protivgradnih raketa, loša veza za najavu dolaska gradonosnih oblaka kao i teško pronalažanje strelaca.

Sve je to tačno, ali je bilo neshvatljivo sa kakvom lakoćom su država i lokalne zajednice izdvajale novac za namirenje pričinjenih šteta kako na poljoprivrednim usevima tako i ekonomskim objektima. Snimljene su i emitovane nagrađene televizijske reportaže i filmovi o neobičnim strelcima, mahom vremešnim ženama pa i staricama od 80 godina, koje su dežurale, sve sa motorolama u ruci, uz lansirne rampe za ispaljivane protivgradnih raketa.

Ovakvih improvizacija, na sreću, je sve manje, ali potrebe da se sadržajnije radi na unapređenu i efikasnosti odbrane od elementarnih nepogoda preko je potreban. Sve do nekih velikih akcidenata ili vremenskog kijameta ostajemo uspavani mislići kako će nas te nevolje zaobići ili promašiti. Ni najmanji dremež nije neprihvatljiv u vremenu kada ceo svet bruji o klimatskim promenama.

POSEBNO, KADA JE U PITANJU ČUVANJE NAŠIH LEPIH SELA, KOJA SU ONOMAD, RUŽNO GORELA!!!

…