Uzgajanje više useva zajedno je odlična poljoprivredna praksa koja se može primeniti na veliki broj različitih biljaka. Ali ono što najnovije studije pokazuju jeste da ove biljke mogu da “sarađuju dobro” samo u dve generacije, nakon toga se dešava kontra efekat.
Uzgajanje više različitih useva zajedno je održiva poljoprivredna praksa koja zapravo imitira način na koji funkcionišu zajednice divljih biljaka. Ovaj proces, poznat kao međukultura, koristi prednosti komplementarnih karakteristika različitih vrsta useva kako bi se povećala proizvodnja i smanjila potreba za đubrivima i drugim postupcima štetnim po životnu sredinu.
U Severnoj Americi dugo su zajedno uzgajali kukuruz, pasulj i tikvice kako bi povećali prinos svake biljke i smanjili potrebu za zalivanjem ili đubrivom.
Da bi saznali više o sposobnosti različitih useva i načinu na koji se oni prilagoavaju, tim naučnika uzgajao je pšenicu, ovas, sočivo, lan i korijander na malim parcelama. Na parcelama su se nalazile 13 kombinacija po dve vrste, četiri mešavine sa po četiri različite vrste.
Tim je ponavljao eksperimente tri uzastopne godine, svake godine koristeći seme sakupljeno sa parcela prethodne godine da bi procenio generacijske efekte gajenja u različitim sistemima. U trećoj godini su merili osobine i produktivnost biljaka.
Otkrili su da su se biljke uzgajane u istom okruženju sa više useva tokom dve generacije prilagodile da se manje takmiče i više sarađuju jedna sa drugom. Međutim, prednost u prinosu ovih viševrstnih useva u poređenju sa monokulturnim kulturama je povećana samo na đubrenim parcelama.
Tokom dve generacije, biljke uzgajane zajedno u monokulturama ili na parcelama sa mešovitim vrstama postale su više. Takođe su proizveli „jeftinije“ i tanje listove, što ukazuje na to da je došlo do brže proizvodnje biomase nauštrb plodova.
Komentari (1)
Mladen
2022-10-18 19:47:50
Znate li da ovo uopšte nije tačno, naprotiv, samo je poljoprivredno bogohuljenje od strane zvaničnika i zelene agende da bi se što pre prešlo na veštačku hranu.
Mnogo je proizvođača pobilo ove tvrdnje kao dokaze a evo kako su to uspeli.
Ako u prirodi većina biljaka i žitarica odnosno useva može da opstane bez ikakvih problema, kako to da ne može na uzgajanim parcelama, predelima??
Odgovor je dvostruki;
PRVO se pravi greška koja je apsolutno kobna kako po useve tako i po strukturu i kvalitet zemlje jer se PREORAVA!!!
Da, preorava. Da je potrebno zemlju preoravati Bog i priroda bi to već uredili da se dešava ciklično samo od sebe, međutim, u prirodi se to ne dešava. Nikad. To rade ljudi!
DRUGO što ljudski faktor odnosno prodavači magle zajedno sa institutima i naučnicima čine je veštačko đubrenje.
APSOLUTNO NEPRIHVATLJIVO ponašanje odnosno činjenje jer u samoj prirodi je to nemoguće a sve se uzgaja samo od sebe i bez veštačkih dodataka, dočim pri organizovanom uzgoju sa primenom veštačkih dodataka, materija i đubriva dolazi do kontraproduktivnosti, erozije i uništenja tla i to sve do dubine od 70cm kao i do samog veštačkog proizvoda koji se dobije na kraju. Da se ne pominje kancerogenost svega što izraste iz zemlje uz pomoć veštačkih materija.