Prvo je bio talas hladnog sibirskog vazduha koji je pogodio maslinjake širom Italije. Zatim je došlo leto sa ekstremnim temperaturama i nedostatkom kiše. Oktobar i novembar pratile su poplave i obilne kiše. Prema stručnom časopisu “Olive Oil Times”, Italija je 2018. godine izgubila oko 57% proizvodnje maslina, a pogođene su i druge kulture i voćnjaci. Španija je 2019. doživela sličan scenario, kada im je suša uništila 44% proizvodnje.
„Promene temperature i padavina, kao i klimatske krajnosti, već utiči na prinose useva i produktivnost stoke u Evropi”, kaže Blaž Kurnik, stručnjak za uticaje i adaptaciju klimatskih promena u Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine. Prema njegovim rečima, predviđanja pokazuju povećanje ekstremnog vremena i klimatskih događa na celom kontinentu.
Takođe, predviđa se pad vrednosti poljoprivrednog zemljišta za više od 80% do 2100. godine u nekim regijama na jugu Evrope, što bi moglo da dovede do napuštanja poljoprivrednog zemljišta.
Možda vas zanima
Najmanje 22 miliona poljoprivrednika i radnika u poljoprivredi Evropske Unije direktno je izloženo klimatskim ekstremima, dok 44 miliona radnih mesta, koja su vezana za hranu, mogu da osete ove uticaje.
Proizvodeći 1/8 ukupne proizvodnje žitarica, 2/3 svetske proizvodnje vina i 3/4 maslinovog ulja, Evropa se suočava s izazovom prilagođavanja klimatskim promena u svim svojim poljoprivrednim sistemima.
Uticaj klimatskih promena na buduće useve
Prošlog januara, Kopernikusova služba za klimatske promene (C3S) objavila je da je 2019. godina peta u nizu izuzetno toplih godina i druga najtoplija godina ikada zabeležena. Dok je Evropa čekala objavljivanje svog izveštaja o stanju klime za 2019. godinu, koji je trebao da bude objavljen u aprilu 2020., izveštaj za 2018. već je ukazivao da su temperature u Evropi pokazale jasan trend zagrevanja u poslednjih 40 godina, kako za godišnji tako i za sezonski prosek.
Padavine u severnoj Evropi porasle su do 70 mm za 10 godina, dok su na jugu opale za čak 90 mm, pokazalo je istraživanje HHFA. Prognoze govore da će klimatske promene narušiti poljoprivredu u mnogim delovima Evrope.
„Predviđa se da će najviše biti pogođene regije u Sredozemlju i jugoistočnoj Evopi, uglavnom zbog smanjenja padavina i viših temperatura, što će rezultirati dužim i intezivnijim sušama i nedostatkom vode”, navodi Kurnik.
Obilne kiše, koje su uticale na useve i plavile poljoprivredna zemljšta, takođe, mogle bi da dožive porast do 35% u centralnoj i istočnoj Evropi, navodi se u poslednjem izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA).
Ali, rastuće temperature omogućavaju da se proizvodnja useva poveća na severu, što se i dešava u proteklih 40 godina; predviđanja kažu da će ova promena da se nastavi.
Svaki usev traži specifičnu kombinaciju uslova da bi ostvario svoj pun potencijal; njihovi se ciklusi podešavaju prema određenim događajima koji se dešavaju u određeno vreme, tako da usevi reaguju na bilo kakvu promenu. Više temperature primoravaju useve da rastu ranije i brže se razvijaju. Očekuje se da će žitarice, poput pšenice i kukuruza, cvetati i sazrevati jednu do tri nedelje ranije, posebno u zapadnoj i severnoj Evropi, navodi EEA.
Ali, toplija temperatura koja tera useve da brže rastu ne daje im dovoljno vremena da akumuliraju dovoljno biološkog materijala, što ih čini manje produktivnim; prinosi kukuruza, pšenice i ječma već su pogođeni u južnoj i srednjoj Evropi.
U 2010. godini letnji toplotni talas uništio je 30% žetve žita u Rusiji; ruske vlasti ograničile su štetu zabranom izvoza, što je povećalo globalnu cenu pšenice.
U poslednjih deset godina, vremenski i klimatski ekstremni događaji koštali su italijansku poljoprivredu i ruralnu infrastrukturu oko 14 milijardi evra. Sardinija, gde su prosečne temperature ove zime bile za 3 stepena veće od proseka, a gde se duge suše zamenjuju velikim poplavama, rizikuje ozbiljan pad prinosa žitarica u narednih 30 godina, izjavio je stručnjak Meteonetwork-a Allesandro Gallo.
EEA procenjuje da će na Kipru, u Grčkoj, Italiji i Španiji doći do povećane potražnje za vodom za navodnjavanje do 2100. godine i to za 4-18%, ukoliko se globalna temperatura poveća samo za 2 stepena.
„Ostali ekstremni događaji povezani sa gradom, poplavama ili previše vode u zemlji tokom setve i žetve, predstavljaju problem u delovima centralne i severne Europe”, navodi Margarita Ruiz-Ramos, ekspert za prilagođavanje poljoprivrednih sistema klimatskim promenama u CEIGRAM-u.
Prilagođavanje je u toku uz pomoć podataka o klimi
Srećom, poljoprivrednici se već prilagođavaju. Na Siciliji, tropske voćne kulture, kao što su mango i papaja postale su deo krajolika, jer poljoprivrednici koriste toplije uslove.
U Španiji je 64,7% poljoprivrednika već promenilo način na koji rade sa usevima, naročito kako koriste vodu. Prema istraživanju, više se ulaže u efikasnije sisteme za navodnjavanje, prelazeći sa pristupa konstantnog navodnjavanja, na navodnjavanje samo u ključnim trenucima.
„Španski poljoprivrednici, takođe, menjaju datume setve i sorte useva, kako bi se prilagodili životnim ciklusima useva i vremenskim prilikama, a prilagođavaju i koliko đubriva koriste“, objašnjava dr. Ramos.
Objavljivanje podataka o klimi koji su korisni poljoprivrednicima presudno je za prilagođavanje evropskih poljoprivrednika vremenskim i klimatskim krajnostima. C3S služba napravila je sistem kako bi poljoprivredi mogli da pruže podatke u gotovo realnom vremenu, da bi pomogli poljoprivrednicima u donošenju svakodnevnih odluka i procena useva.
„Sigurnost hrane je globalna briga, a uticaj klime na poljoprivredu ne može se izoluje na jednu zemlju ili regiju“, objašnjava direktor C3S-a Karlo Buontempo. „Pružamo podatke koji se mogu pratkično iskoristiti, a to uključuje istoriju i trenutne podatke, kao i buduće pokazatelje klime, useva, vode i statistiku”, navodi Karlo.
Primeri prilagođavanja uz pomoć klimatskih podataka su u porastu. U italijanskoj četvrti Castiglione koristili su C3S podatke kako bi isplanirali održivu strategiju navodnjavanja; koristeći klimatske scenarije za 2020., 2050. i 2080. godinu, povezali su projekcije snadbevanja vodom i prinose za šest useva, uključujući kivi, breskvu i kukuruz.
U Toskani su poljoprivredne savetodavne službe koristile C3S predviđanje klime da bi predvidele kako će insekti uticati na masline u promenljivim klimatskim uslovima. Pokazalo je da toplije zime pogoduju štetočinama i ugrožavaju prinose maslina, što može da pomogne poljoprivrednicima da prilagode svoje poslovanje.
Prilagođavanje useva klimatskim promenama oslanja se na odabir sorti biljaka koje mogu bolje da izdrže vremenske izazove i klimatske varijabilnosti. Međunarodni centar za poboljšanje kukuruza i pšenice (CIMMYT) koristi C3S podatke za poboljšanje useva; gledajući kako biljke reaguju u raznim vremenskim uslovima, istraživači se fokusiraju na odabir sorti žitarica otpornih na sušu i esktremnu toplotu.
Izvor: Euro news
Komentari