Relativno topla i suva jesen, otežana obrada sa velikom količinom žetvenih ostataka na površini stvaraju optimalne uslove masovnom umnožavanju poljske voluharice i drugih poljskih glodara.

Glodari imaju brzo seksualno sazrevanje, a ženke su veoma plodne. Kod mnogih sitnih glodara ne postoji jasna sezona parenja i ono se obavlja tokom cele godine. Izrazito su skloni prenamnoženjima, a prirodna ravnoteža se ostvaruje aktivnošću brojnih predatora, pojavama bolesti i nestašicom hrane. Na reprodukciju glodara utiču i brojni faktori sredine: temperatura, ishrana, nadmorska visina, količina svetlosti i drugi. Faktori porasta populacija glodara su:

Možda vas zanima

Kako se rešiti smrdibuba bez pesticida

Zaštita bilja

11/08/2021

Komorač, mak ili tanka žica – Evo kako da oterate PUŽEVE GOLAĆE

Zaštita bilja

30/05/2023

Lisne vaši uništavaju gotovo sve biljke: Rešite ih se na prirodan i efikasan način

Zaštita bilja

06/08/2020

• brojnost i fiziološko stanje populacije,
• meteorološki uslovi (suva i topla jesen, blaga i suva zima, izuzetno snežna zima sa stalnim temperaturama i bez ledene kore, lagano otapanje snega u proleće, toplo proleće i leto sa umerenim padavinama, pogodnim za razvoj vegetacije i fruktifikaciju biljaka),
• stanište i izvori hrane (bujanje zeljaste korovske flore na neobrađivanim površinama, obilje zrnaste i zelene hrane i zaklona),
• neprijatelji, grabljivice i bolesti (odsustvo agrotehničkih i drugih mera, odsustvo predatora, nepostojanje bolesti).

Poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se da tokom zime obilaze svoje njive i da ukoliko primete aktivne rupe preduzmu mere za suzbijanje glodara. Stvaranje kolonija je karakteristično na usevima ozimih strnina, uljane repice, lucerke ali i u višegodišnjim zasadima, kao i na pooranim kukuruzištima. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi 10/100 m², a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda obavezno treba pristupiti suzbijanju.  

Veoma važan segment u borbi protiv glodara predstavlja i pravilna primena agrotehničkih mera. Na okopavinama, oranjem se razoravaju legla i kanali glodara i na taj način ometa njihov prelazak na neokopavine. Letinu bi trebalo blagovremeno odnositi sa njiva i sprečiti im dostupnost hrani.

Razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti od velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu.

Što se tiče hemijskih sredstava, direktno suzbijanje podrazumeva primenu rodenticida. Posle postavljanja mamaka, rupe treba zatrpati i nagaziti i na taj način pratiti njihovu aktivnost, a rodenticide koristiti pravilno i u optimalnoj meri. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja. Nikako ne rasipati mamke po površini zemljišta.

Prilikom postavljanja mamaka naročito povesti računa o merama zaštite samih rukovaoca. Zato se preporučuje obavezno nošenje zaštitnih rukavica i naočara, a po obavljenom poslu temeljno pranje ruku i radne odeće.

Praćenje i suzbijanje glodara je potrebno nastaviti, pošto sve upućuje da će pojačana aktivnost glodara biti izražena i u narednom periodu.

Na njivama su naročito problematični sledeći glodari: poljski miševi (Apodemus sp.) i poljske voluhariace (Microtus sp.).

Pored toga, u skladištima poljoprivrednih proizvoda, značajne štetne vrste su crni pacov (Rattus rattus), sivi pacov (Rattus norvegicus) i kućni miš (Mus musculus).

Za suzbijanje navedenih vrsta u skladištima preporučuje se primena proizvoda GALIBROM GB postavljanjem mamaka, u količini 100-150 g po gomilici za crnog i sivog pacova odnosno 20-25 g po gomilici za kućnog miša.