Invazivne biljne vrste, bolesti i štetočine nešto su što smanjuje prinose ratarskih ali ostalih kultura. Kakva je bila ova godina, da li su tretmani u kukuruzu i pšenici, ali i u ostalim povrtarskim i voćarskim kulturama bili uspešni otkrio nam je Florijan Farkaš.

Bolesti i štetočine u ratarskim kulturama

U ovoj godini nije urađeno ništa specijalno od tretmana, poljoprivrednici su imali malo manje problema sa nekim neuobičajenim bolestima. Kada je reč o pšenici prvi tretmani su rađeni u martu mescu.

Pravi tretman zaštite pšenice u martu je izostao zbog izuzetno suvog meseca. Što se tiče druge zaštite pšenice protiv fuzarioze klasa, mnogi ratari su ovaj tretman uradili više po navici, nego što je to bilo potrebno. Najveću štetu pričinila je suša u većem delu regiona po Vojvodini. To se vidi prema kvalitetu zrna, hektolitrima i slično.

U kukuruzu ove nedelje počinje aktivnost kukuruznog plamenca u semenskom kukuruzu, oktriva Farkaš. Zato treba obratiti pažnju na pitanje koliko se isplati ulagati u proizvodnju merkantilnog kukuruza. Jer je sada odrađen samo prvi tretman, a treba odraditi još bar dva ili tri tretmana. A što se tiče druge generacije, pitanje je da li se to isplati finansijski ulagati.

Aktuelna zaštita voća i povrća

Aktivnost štetočina kod povrtarskih kultura bila je povećana sa dolaskom proleća.

“Insekti su bili nešto malo aktivniji, što je normalno. Lisne vaši bi se mogle izdvojiti kao neki problem sa kojim su ratari morali da se suoče. One su bile aktivne kod velikog bbroja biljnih vrsta  pogotovo u povrtarstvu i delimično u voćarstvu. I ono što je ovih dana aktuelno to su invazivne stenice. Ove godine na krompiru već počinju da prave neke značajnije štete u smislu sušenje vrhova Tradicionalno se javljaju i na onim voćnim vrstama koje sad zreju, kao što su višnje i trešnje. Pogotovo na trešnjama. Prve štete počinju se uočavati i kruškama i lešnicima,”, objašnjava ovaj stručnjak.

Kako Farkaš objašnjava za ove voćne vrste za sada još evo nema adekvatnih rešenja, osim da se prska u momentima kada su najjači napadi, a tu je ova i naredna sedmica.

Problema sa korovima nije bilo

Otporni korovi jesu pravili probleme našim proizvođačima ove godine, ali su mnogi od njih uradili preventivne tretmane i tako sprečili njihovo širenje. Kako Florijan ističe, postoje sezone u kojima herbicidi nemaju neku vleiku moć na korove, ali ove godine su odrađeni svi tretmani i herbicidi su dobro odradili posao.

“Konkretno sa ambrozijom jeste bilo problema, jer herbicidi nisu dali adekvatan odogovor. Ipak veći problem od ambrizije jeste sirak iz rizoma, koga ima na sve većem broju parcela u regionu. Na velikom broju njiva dokazana je njegova rezistentnost. To je korov koji je i dalje u ekspanziji bez obzira što je uvek pod velikim pritiskom herbicida”, kaže Floria Farkaš.

Povlačenje pesticida sa tržišta

Trenutno je prisutan trend povlačenja određenih štetnih aktivnih materija iz komercijalne upotrebe. Ovakav trend kaže Farkaš će se nastaviti i dalje bar u narednih 10 – 15 godina. Naši poljoprivrednici to sa neodobravanjem prihvataju, a ne bi trebalo. Jer povlačenje jednih pesticida do sada nije ni na jedan način ugrozilo domaću poljoprivrednu proizvodnju. Sa druge strane hemijska industrija povlači određene aktivne materije i pesticide sa tržišta, ali daje neka nova rešenja u pogledu novih hemisjkih preparata.

Takođe, koriste se i mikrobiološka đubriva, prirodni preparati koji mogu, direktno ili indirektno da doprinesu rešavanju problema sa prouzrokovačima bolesti, kako kod paprike tako i kod višnje, šljive i trešnje. Ovakvi preparati sve više postaju spoj dobre poljoprivredne prakse i zdrave ekologije.

“To se sigurno desiti u narednih 10 – 15 godina. Ali, treba znati da mnoge postojeće tehnologije i prakse koja se sad primenjuju u proizvodnji biljnih vrsta će morati da se menjaju ili prilagode. To pre svega podrazumeva drugačiji pristup ishrani zemljišta. I to se odnosi na malo drugačije zemljišne analize, pored ovih standardnih trebalo bi raditi i analizu lista kako bi biljka dobila preciznija hraniva i bila izbalansirana. Takođe podrazumeva da se ređe koriste sredstva za duboku obradu zemljišta”, objasnio je Florian.

Dakle rešenja i zamene za gubitak pesticida sa tržišta postoji, ali zahteva dodatno informisanje i prilagoađavanje nekim malo drugačijim i finijim poljoprivrednim praksama.