Neočekivano visoke temperature u Srbiji odneće 10 do 15 odsto prinosa u voćarstvu. Klimatske promene ne samo da stvaraju ožegotine na plodovima i lišću, već se u pojedinim delovima Srbije suše i cela stabla.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da, osim suša, na smanjenje prinosa u voćarstvu najviše utiču zimske niske temperature, kao i prolećni mrazevi gde Srbija izgubi godišnje i do 150 miliona evra.

“Suše će uticati na smanjenje prinosa od 10 do 15 procenata, što je veliki udeo od ukupnih 1,5 miliona tona, a to je značajan gubitak. Već je došlo do velikih klimatskih promena. Ja sam još 2012. godine uticao na to da se postavljaju savremeni zasadi koji će, kada je reč o voćarstvu, biti prilagođeni klimatskim promenama”, ističe Keserović.

Naš sagovornik smatra da je u prilagođavanju klimatskim promenama neophodno pri podizanju zasada postaviti protivgradne mreže koje štite ne samo od grada, već i od ožegotina.

Procene klimatologa su da će za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjskih svet, ali posebno na polјoprivredu.

U izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 2021. godine navodi se da se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina, što je oko 52.236 hektara njiva u Srbiji.

Izvor: Biznis.rs