Uzgajivači šljiva iz blačkog kraja ovu sezonu ocenjuju kao jednu od najlošijih poslednjih godina. Dok je berba ranije trajala tri do četiri nedelje, ove godine završena je za svega petnaest dana. Rod je, prema procenama, bio manji za oko 70% u poređenju sa prosekom iz prethodnih sezona. Saznajte kakvo je iskustvo ove godine imao Dalibor Milićević, kako ocenjuje trenutnu situaciju i vidi li budućnost za gajenje šljive u Srbiji.
Na prinose su uticali prošlogodišnja suša, nedostatak padavina tokom zime, kao i prolećni mraz. „Voćnjaci na višim terenima ovoga puta prošli su lošije nego oni u blizini reke, što je neuobičajeno u odnosu na ranije godine“, ističe proizvođač.
Možda vas zanima
Rod podbacio, kvalitet dobar
Iako je količina roda podbacila, kvalitet ploda bio je zadovoljavajući. Količina šećera u šljivi dostizala je 22, što se smatra dobrim parametrom.
Međutim, zbog suše, plodovi su teže sazrevali. „Trudio sam se da voćnjak održim orošavanjem, ali je sve bilo na ivici“, navodi domaćin koji ima oko 1.500 stabala sorte Stenlej.
Tržište i otkupna cena šljive
Potražnja za šljivama je ove godine bila velika, jer su drugi krajevi gotovo podbacili. Ipak, sav rod u blačkom kraju realizovan je u kratkom roku. Cena se kretala od 50 do 60 dinara po kilogramu na otkupnim mestima, što je znatno više u poređenju sa prošlom godinom, kada je iznosila svega 23–24 dinara.
,,Cena je bila od pedeset do šezdeset dinara po otkupnim mestima. E sad, da li je ono išlo nešto na neke manje količine po nekim višim cenama? Moguće, ali ja ne znam, to nisam, to sam samo iz priče čuo, nisam da kažem, video to ili bio prisutan gde se prodavalo za veće pare, a inače otkup je bio od pedeset do šezdeset dinara i veća količina je otišla na šezdeset dinara. Cena od 60 dinara jeste realna, ali pitanje je koliko će sledeće godine vredeti, jer sam siguran da će otkupljivači tada ponuditi bagatelne iznose“, smatra Milićević.
Prerada šljive kao rešenje, ali izostaje podrška proizvođačima
Iako je prerada šljive isplativija opcija, problem predstavljaju ograničeni smeštajni i prerađivački kapaciteti. Na sreću, u ovom kraju postoji veliki broj privatnih sušara, kao i destilerija koje otkupljuju značajne količine ploda.
,,Prerada svakako je bolja varijanta, ali za preradu trebaju i smeštajni kapaciteti i preradni kapaciteti, a ovde u našem blačkom kraju je to dosta slabo”.
Ipak, proizvođači naglašavaju da prava podrška države izostaje. „Država pomaže destilerije i prerađivače, dok primarni proizvođači nemaju nikakvu direktnu podršku. To dovodi do toga da jedno po jedno domaćinstvo odustaje od proizvodnje“, upozorava sagovornik.
Najlošija sezona šljive IKAD – šta kažu izlagači na Sajmu šljiva u Osečini?
Radna snaga – ozbiljan problem
Poseban izazov predstavlja nedostatak radne snage. Ranije su u berbi pomagali sezonski radnici iz okolnih sela, ali su mnogi od njih danas zaposleni u fabrikama poput Leoni i Jura.
Oni sada imaju sigurne plate i retko ko želi da se bavi teškim fizičkim radom u voćnjacima, objašnjava Milićević.
Možemo li bolje?
Sve veći broj zapuštenih voćnjaka i nedostatak ulaganja navode ga na zaključak da proizvodnja šljive u ovom kraju ide ka gašenju. „Ako se ovako nastavi, za deset godina ovo će biti kraj proizvodnje. Žalosno je, jer su naši preci ulagali i čuvali zemlju, a mi dolazimo u situaciju da odustajemo“, kaže on.
Milićević apeluje da bi država trebala da preusmeri deo sredstava namenjenih destilerijama direktno ka uzgajivačima, jer bez sirovine ni prerađivačka industrija ne može da opstane.
Umesto da koristimo prirodne potencijale i ulažemo u hranu, postajemo jeftina radna snaga za tuđe fabrike. A bez hrane i vode – života nema, zaključuje naš sagovornik.
Komentari