Ove godine u Srbiji se očekuje manji rod šljive – oko 15,8% niži nego prošle. Iako će se tačni podaci znati tek na proleće, stručnjaci veruju da to neće značajno uticati na proizvodnju rakije, jer ozbiljni proizvođači planiraju zalihe unapred. Ipak, manja količina voća mogla bi da dovede do rasta cena sirovina, a samim tim i poskupljenja rakije.
Na osnovu podataka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a na osnovu godišnjih izveštaja registrovanih proizvođača, u Srbiji se prosečno godišnje proizvede oko 26,5 miliona litara rakije od voća i to prvenstveno – šljivovice, kaže za portal N1 Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
Pored registrovanih proizvođača (preduzetnika i pravnih lica) veliki je broj, dodaje Jovanović – individualnih proizvođača tj. fizičkih lica koja proizvode rakiju za sopstvene potrebe, kao viševekovnu tradiciju.
Možda vas zanima
“Procena je da sa količinom rakije za sopstvene potrebe u domaćinstvu, ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50 miliona litara godišnje”, pojašnjava Jovanović.
Rod šljive manji za skoro 16% u odnosu na prošlu godinu
Podaci zvanične statistike pokazuju da će ovogodišnji rod i šljive, i jabuke – biti niži u odnosu na 2024. “U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom 2024. godine, u ovoj se očekuje manja proizvodnja šljiva, za 15,8 odsto i jabuka, za 13,5 odsto”, naveo je Republički zavod za statistiku u izveštaju s kraja septembra ove godine.
U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se smanjenje proizvodnje šljiva za čak 25,6 odsto i jabuka za 24 odsto. Za razliku od šljiva i jabuka, očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji viša je za 8,5 odsto od prošlogodišnje, što je ipak za 8,3 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.
Šljiva podbacila kao nikad – Najgora berba u poslednjih 50 godina
Viša cena sirovine, rakija LUKSUZ
Kada je reč o procenama proizvodnje za naredni period, s obzirom da je ove godine rod voća znatno lošiji, Jovanović kaže da svi ozbiljniji proizvođači rakije dugoročno planiraju svoju proizvodnju. “Tako da na zalihama imaju dovoljno robe, a ovogodišnji lošiji rod voća će uticati pre svega na povećanu cenu sirovine”, ukazao je on.
Osnovni problem na tržištu rakija od voća je, ističe Veljko Jovanović, pre svega – nelegalan promet ovih proizvoda to jest prodaja u restoranima “domaće rakije”, zatim na pijacama, kao i prodaja “na kućnom pragu”.
“Ovaj problem otežava poslovanje registrovanih proizvođača kroz nelojalnu konkurenciju, narušavanje standarda kvaliteta, jer se potrošačima nudi proizvod bez kontrole kvaliteta”, upozorava Jovanović. Iako registrovani proizvođači, kako navodi, ulažu veliki trud u edukaciju potrošača o rakiji kao piću visoke vrednosti, “još uvek se rakija doživljava kao seosko piće, a ne kao luksuzan proizvod što ona i jeste”.
Rast izvoza rakije
Izvoz rakija od voća u poslednjih pet godina, prema podacima Privredne komore Srbije, beleži konstatan rast i u 2024. godini vrednost izvoza je iznosila 15,7 miliona evra, što je za 18,8 odsto više u odnosu na prethodnu 2023. godinu.
“S obzirom na to da postoji veliki potencijal za povećanje izvoza, kao i da potrošači širom sveta sve više traže pića sa pričom, poreklom i karakterom, što rakija jeste, Privedna komora Srbije radi na zajedničkom nastupu proizvođača na inostranom tržištu kroz učešće na sajmovima, manifestacijama i međunarodnim ocenjivanjima, kako bi rakija zauzela svoje zasluženo mesto i bila prepoznatljiva kao kategorija kvalitetnog jakog alkohonog pića u svetu destilata kao što su konjak, viski i dr”, ističe sagovornik portala N1.
Proizvodnja šljive
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna proizvodnja voća u Republici Srbiji u periodu 2014‒2023. godine se kretala od 1.204.776 tona u 2017. do rekordnih 1.620.236 tona u 2020. godini, sa prosekom u poslednje četiri godine od 1.466.738 tona.
Rezultati Popisa poljoprivrede iz 2023. pokazuju da voćnjaci zauzimaju 6,05 odsto površina od ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a 2018. godine taj udeo je iznosio 5,26 odsto. Najveća je površina pod šljivom – više od 74.000 hektara, pokazuju rezultati popisa, a na drugom mestu je jabuka, sa više od 27.000 hektara.
Koštičave voćne vrste zauzimaju preko 50 odsto površina pod voćem u Srbiji (oko 57,66%), a u okviru toga dve trećine zauzima šljiva. Međutim, kako pokazuju podaci iz Popisa poljoprivrede, veliki deo tih zasada je ekstenzivan, odnosno sa niskim nivoom agrotehnike ili čak bez primene bilo kakvih agrotehničkih mera u zasadu.
“U ukupnoj voćarskoj proizvodnji u Srbiji, koštičave vrste voćaka dominiraju po obimu proizvodnje sa oko 50,46 odsto od ukupne ostvarene proizvodnje voća u Srbiji. Najmanja proizvodnja koštičavih voćnih vrsta je ostvarena 2017. godine i iznosila je 571,7 hiljada tona, a najveća 2020. godine, kada je iznosila 854,6 hiljada tona”, navodi RZS.
Ukupne površine pod šljivom su u 2022. godini iznosile 72.323 hektara, što Srbiju svrstava na prvo mesto u Evropi, prema FAO podacima, na drugom mestu je Rumunija sa 66.710 ha, a na trećem Rusija sa 49.128 ha.
Prema popisu iz 2023. godine pod šljivom se nalazi 74.418 hektara. U strukturi voćarstva Srbije šljiva zauzima vodeće mesto po obimu proizvodnje. Ukupan broj stabala se u poslednjih deset godina neznatno smanjuje, ali je proizvodnja na godišnjem nivou dosta stabilna, navodi RZS.
,,Srbija među šljivama ili među kablovima”? Da li ćemo napustiti gajenje šljive i vekovnu tradiciju?
Po proizvodnji šljive treći, po prinosu tek petnaesti
U svetu prema podacima FAO, najveću proizvodnju šljive u 2022. godini ostvaruje Kina 675.222 tona, zatim Rumunija 665.730 tona, a na trećem mestu je Republika Srbija sa 488.593 tone.
Kada je u pitanju Evropa, Srbija je na drugom mestu – odmah posle Rumunije.
Slede BiH, Rusija, pa Italija.
“Najveća proizvodnja šljive u Republici Srbiji bila je 2020. godine 582.547 tona, a najmanja 2017. godine 330.582 tone”, navodi RZS za period od 2017-2023.
Po prinosu smo, nažalost, tek na 15. mestu u Evropi.
“Prema podacima iz 2022. godine, u Evropi je po visini prinosa šljive po hektaru na prvom mestu Austrija (50 tona/ha), na drugom mestu je Holandija (24,7 tona/h),na trećem Švajcarska (20,2 tona/ha), sledi Albanija sa (17,0 tona/ha), dok je Srbija sa 6,8 tona/ha na 15 mestu. Naši podaci ukazuju da se prinosi kreću od 4,6 tona/ha 2017. do 8 tona u 2020.godini”, navodi RZS u radu “Stanje u savremenoj proizvodnji voća u Srbiji i mogućnosti za njeno poboljšanje”.
Izvor: N1
Komentari