RANE ILI KASNE sorte borovnice? – Kad je CENA VIŠA?

RANE ILI KASNE sorte borovnice? – Kad je CENA VIŠA?

U Gornjoj Sabanti i okolini Kragujevca, Marko Radovanović, odnedavno je počeo da se bavi proizvodnjom borovnice. Ova biljna vrsta budi veliko interesovanje mnogih proizvođača. Pored njene visoke cene na tržištu, još jedan od razloga zbog kog se mnogi odlučuju da gaje ovu voćku je i siguran plasman na tržištu. Marko je sa nama odlučio da podeli i koja sorta borovnice je isplativija za uzgoj: ranija ili kasnija.

Gornja Sabanta se nalazi nedaleko od Kragujevca u Šumadijskom okrugu na nadmorskoj visini od 300 do 500 metara. Pod njivama se nalazi 795,11 ha, voćnjacima 129,16 ha, vinogradima 10,36 ha, livadama 58,49 ha, pašnjacima 42,39 ha dok ostalo zemljište zauzima 2,55 ha.

Tehnologija proizvodnje borovnice u saksijama

Marko Radovanović je u ovom mestu pre svega nekoliko godina odlučio da podigne zasad borovnice na preko 500 metara nadmorske visine. Borovnice proizvodi u saksijama, nije se odlučio za uzgoj sadnica u zemlju. Kako borovnica traži veliku količinu vode, veoma je važno uraditi dobar sistem navodnjavanja.  Iz razgovora sa Markom zaključili smo da je od samog početka bio rešen da se bavi proizvodnjom ove voćke.

„Ideja je bila da pokrenemo selo. Pa smo razmišljali koju kulturu bismo mogli da gajimo i na kraju je odluka pala na borovnicu. S obzirom na to da je ovde nadmorska visina preko 500 m odlučili smo se za kasnije sorte borovnice, i to za sortu Auroru“, kaže Marko Radovanović.

Sadnice borovnice i supstrat

Ovaj voćar odlučio se za strane sadnice borovnice poreklom iz Holandije, a u ovom rasadniku su mu preporučili tehnologiju proizvodnje u saksijama.

„Sadni materijal je iz rasadnika Fol Krika (Fall Creek), savete o tehnologiji proizvodnje sam dobio od njih. Njihove preporuke su bile da proizvodnja bude u saksijama. Jedna saksija treba da sadrži od 25 do 30 L supstrata Legro i da razmak između sadnica bude oko 80 cm, a između redova 2,80 cm“, ističe Marko.

borovnice na grani

Prinos borovnice

Stručni saveti i kompletna podrška u proizvodnji došla je iz ovog holandskog rasadnika. Nisu dolazili lično, ali je Marko sva uputstva o podizanju zasada i tehnologiji proizvodnje dobio putem telefona. I do sada je kako kaže više nego zadovoljan rodom.

„Ovo je tačno treća godina od sadnje, posadili smo ih u maju 2019. godine. U drugoj godini je bilo oko 1,3 ili 1,4 kg po žbunu, a ove godine očekujemo da bude oko 2 kg po žbunu, toliko se za ovaj stepen uzrasta biljke i očekuje“,kaže Marko.

Navodnjavanje borovnice

Za uzgoj borovnica od velike važnosti je navodnjavanje. S obzirom na to da se proizvodnja ovih borovnica odvija na oko 500 m nadomorske visine, Marko ispod samog zasada, na oko 300 m nadmorske visine ima i bunar odakle pumpama izvlači vodu. Tačnije pumpa gura vodu u cisterne, a druga pumpa gura vodu u zasad.

Prvo smo bušili bunar pa smo radili analizu. Za borovnicu nije važna samo količina vode već i njen kvalitet. Tako da bez kvalitetne vode ne bismo ni mogli da pokrenemo proizvodnju ove voćarske kulture“, objasnio nam je Marko.

Kontrola sistema za navodnjavanje

U periodu dok se još postavlja sistem za navodnjavanje i podešava količina vode koja odlazi u saksije, veoma je važno da se proveravaju kapljači. Proverava se da li sistemom kap po kap odlazi voda odgovarajućom brzinom i da li se kapljači nisu zapušili. Ukoliko se to desi, voda ne otiče u supstrat već pada sa strane.

U tom slučaju biljka neće dobiti odgovarajuću količinu vode, a samim tim i hraniva, stagniraće i neće dati adekavatan rod. U tom slučaju pristupa se odvrtanju kapljača, ili zameni ventila.

Na Markovom zasadu radi grupa sezonskih radnika koja u ovom trenutku samo poverava i menja kapljače. Što smo pokušali i mi da uradimo, a pogledajte u videu kako smo se snašli.

dve borovnice na grani

Rane ili kasne sorte borovnice?

Proizvodnja borovnice je jedna stvar, ali kada taj plod dođe na rod postavlja se pitanje gde plasirati. Kako nam je Marko rekao, najveći deo borovnica iz naše zemlje odlazi u zapadnu Evropu i to za Holandiju, a dobar deo roda se plasira i na naše tržište.

Iz godine u godinu, tržište za ovom voćkom se povećava, a i potražnja za borovnicom je sve veća i veća. A sa druge strane u periodu kad stiže Aurora, to je kraj avgusta nema svežih borovnica na tržištu. Ovo su dakle prve borovnice koje se u tom trenutku mogu kupiti, pa je i cena prve tri do četiri nedelje viša, a onda naglo kreće da pada. A kod ovih kasnijih sorti je obrnuto, dakle cena je u početku najniža, a kasnije kreće da raste i na kraju dostiže najvišu. Mi smo tu pronašli neku isplativost, jer da smo se odlučili da gajimo ranu sortu, ona bi na ovoj nadmorskoj visini stigla u onom periodu kad joj je i najniža cena “, rekao nam je ovaj voćar.

Naravno isplativost nije jedini razlog zbog čega se Marko odlučio za kasniju sortu borovnice, već kako on kaže i zbog nadmorske visine koja je pogodnija za gajenje ove sorte. Nakon 3 godine iskustva Marko bi savetovao svakog ko planira da se upusti u proizvodnju ove voćne kulture da pre svega mora da bude siguran da to želi i da ima puno volje i vremena da se time bavi. Jer ova kultura zahteva dosta pažnje, obaveza i velika ulaganja do prve zarade.

Sagovornik: Marko Radovanović, Velika Sabanta

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti