Kako sprečiti: Pucanje plodova trešanja usled obilnih padavina

Usled nakupljanja velike količine vode u plodovima trešanja dolazi do njihovog pucanja. Voda u plodovima se skuplja u periodima obilnih padavina i nestabilnih vremenskih prilika. Evo koje mere bi trebalo da preduzmete da biste sprečili ovu pojavu.

Trešnje pucaju - © Agromedia

Vremenske prilike poslednjih nekoliko meseci su vrlo nestabilne, s različitom količinom padavina koje će biti iznad višegodišnjeg proseka. Ovakav raspored padavina ne pogoduje ranim sortama trešnje, posebno sortama koje sazrevaju krajem maja, početkom i do sredine juna kao što su „burlat“, „freovija“, „karmen“, „samit“, „van“, „lionska rana“, „stela“, „sanbrest“, „regina“, „kordija“ i dr.

Velika količina padavina u periodu sazrevanja trešnje može prouzrokovati pucanje plodova, cepanje pokožice. Napukli plodovi nemaju tržišnu vrednost, a istovremeno su dobra podloga za razvoj različitih patogena i mogu prouzrokovati brzo truljenje.

Do pojave pucanja ploda trešnje dolazi usled prevelike količine vode u plodu. Voda u plod dospeva na dva načina: putem korena, kada je loš vazdušno-vodni režim zemljišta, voda dospeva u biljku i prenosi se do plodova ili apsorpcijom vode kroz pokožicu ploda. Do pucanja pokožice ploda dolazi i usled povećanog hidrostatičkog pritiska u ćelijama ploda jer pokožica ploda nema mogućnost rasta i rastezanja. Povećanje hidrostatičkog pritiska u ćelijama ploda uslovljeno je povećanim usvajanjem vode.

Trešnje pucaju - © Agromedia 

Pucanje ploda može biti različito, u obliku kružnih ili polukružnih pukotina oko peteljke, oko vrha ploda ili sa strane ploda. Pukotine su najčešće duboke i nepravilnog oblika. Smatra se da na pucanje ploda trešnje utiču faktori spoljašnje sredine i genetske osobine sorte trešnje koja se gaji. 

Od faktora spoljašnje sredine posebno su značajni količina i raspored padavina u toku zrenja, temperatura vazduha kao i tip zemljišta i količina vlage u njemu. Od genetskih osobina sorte koja se gaji značajni su: krupnoća ploda, čvrstoća mesa, anatomska građa pokožice, osobine kutikule, veličina i gustina stoma, osmotska koncentracija soka ploda, količina šećera u plodu – faza razvoja ploda.

Sorte tvrđeg mesa su podložnije pucanju od sorti mekšeg mesa. Sorte sa srcolikim ili bubrežastim oblikom ploda češće pucaju oko peteljkinog udubljenja, jer se u njemu zadržava veća količina vode. Krupniji plodovi su osetljiviji od sitnijih.

Trešnje pucaju - © Agromedia 

Mere za sprečavanje pucanja plodova trešnje su:

  • izbor manje osetljivijih sorti na pucanje;
  • fizičko uklanjanje vode s površine plodova stresanjem stabla ili uduvavanjem vazduha u krošnju trešnje;
  • pokrivanje zasada plastičnim folijama ili drugim zaštitnim prekrivačima pri čemu se mora voditi računa o mikroklimatu ispod folije zbog mogućeg povećanja temperature vazduha koje može dovesti do povećanja vlažnosti vazduha i pojave gljivičnih oboljenja;
  • tretiranje stabla trešnje mineralnim solima, antitranspirantima, okvašivačima, biljnim regulatorima rasta i dr.

Mineralne soli na bazi kalcijuma, aluminijuma, bakra, gvožđa, bora mogu uticati na smanjenje pojave pucanja ploda, ali one na plodovima ostavljaju ostatke u obliku fleka, pa je neophodno pranje plodova pre prodaje i upotrebe.

Od mineralnih soli najčešće se koriste soli na bazi kalcijuma, jer kalcijum ojačava ćelijski zid i smanjuje propustljivost kutikule za vodu. Najčešće se koristi kalcijum-hlorid (CaCl2) u koncentraciji 0,35-1 odsto. S prskanjem se započinje tri do četiri nedelje pre vremena očekivane berbe u intervalima od sedam dana.

Antitraspiranti stvaraju zaštitni omotač (film) po pokožici ploda koji sprečava protok vode kroz pokožicu, a okvašivači ubrzavaju isparavanje kapljice vode.

Autor: mr Violeta Petrović Luković, PSSS „Kragujevac“

Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik

Komentari