Ako bi se voćarska 2025. godina u valjevskom kraju morala opisati jednom rečju, ona bi, bez preterivanja, bila – katastrofa. Posle niza teških sezona, prethodna godina donela je potpuni slom proizvodnje kod gotovo svih voćnih kultura. Kasni prolećni mrazevi, dugotrajni hladni periodi, gradonosni oblaci i nedostatak vode učinili su da rod u mnogim zasadima izostane u potpunosti, dok je tamo gde ga je i bilo ostao daleko ispod proseka, često bez tržišno prihvatljivog kvaliteta.
Prema oceni Srđana Stanojlovića, savetodavca za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu, 2025. godina je u voćarskom sektoru bila izuzetno teška i ne pamti se decenijama, a ozbiljno je ugrozila prinos gotovo svih voćnih kultura.
Možda vas zanima
Kao stručnjak koji dugi niz godina prati i učestvuje u voćarskoj proizvodnji, Stanojlović napominje da je uobičajena nerodna godina ipak obično ponegde dala neki rod, dok je ove sezone rod bio praktično nepostojeći, a ono malo što je opstalo ostalo je u vrlo ograničenim količinama, što dodatno otežava planiranje proizvodnje i obezbeđivanje prihoda za lokalne proizvođače.
Kod jagodastog voća slika je bila neujednačena. Jagoda je bila dobra, kao i cena. Ali proizvodnja na otvorenom postaje sve rizičnija. Plastenička proizvodnja je budućnost, ali zahteva mnogo rada i ljudi.
‘’Malina je imala dobru cenu, ali slab rod, što je mnogim proizvođačima onemogućilo da ostvare pristojan prihod. Cena od 500 do 600 dinara za kilogram je odlična, ali ako imate dve tone po hektaru, to je mizerno. Robe nema, i to je osnovni problem. Kupina je imala problema sa sušom i naglim padavinama, cena je varirala, kvalitet padao’’, navodi Stanojlović.
Borovnica, sa druge strane, izdvojila se kao jedna od retkih kultura koja je ostvarila dobre rezultate, zahvaljujući zatvorenoj i visoko opremljenoj proizvodnji. Prema rečima Stanojlovića, proizvođači borovnica će ovu godinu pamtiti kao jednu od najboljih, jer imaju mreže, sisteme za navodnjavanje, zaštitu – ni hladnoća ni grad im nisu napravili ozbiljan problem, ali to je proizvodnja u koju je uložen ogroman novac.
‘’Vinogradari su zadovoljni prinosom i kvalitetom grožđa, a proizvedena vina su odlična. Iako je bilo malo grada i nešto truleži, generalno godina za vinogradare može se oceniti kao zadovoljavajuća. Dobili smo veoma dobro grožđe i kvalitetno vino, tako da će vinogradari, kao i borovničari, ovu godinu pamtiti pozitivno, a vina iz 2025. godine imaju posebnu vrednost na tržištu’’, kaže Stanojlović.
Šljiva, kao najzastupljenija voćna kultura u valjevskom kraju, pretrpela je velike štete. I u zasadima gde je primenjena puna agrotehnika i gde su korišćena savremena zaštitna sredstva, rezultati su bili skromni. Prema rečima našeg sagovornika, u takvim zasadima uspelo je da se sačuva najviše do polovine očekivanog roda, ali su nakon toga usledile snažne gradonosne nepogode koje su dodatno umanjile prinos i uništile kvalitet plodova.
‘’Imali smo zasade gde je sve rađeno po pravilima struke, čak su korišćena i sredstva na biljoj bazi kao zaštita od mraza, i tu je uspelo da se sačuva oko 50 odsto roda. Međutim, posle toga su došli ozbiljni gradovi, na nekim područjima i po tri puta. Mi šljivu radimo kao konzumno voće, a konzumno voće koje je udareno gradom ne može da se proda’’, objašnjava Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Iako je cena šljive za preradu bila neuobičajeno visoka, to proizvođačima nije mnogo značilo.
‘’Cena od 70 do 80 dinara nikada nije zabeležena, ali kada nemate količinu i kada ono malo što imate nije dobrog kvaliteta, ta cena vam ne znači ništa’’, dodaje on.
Kod ostalih koštičavih voćnih vrsta situacija je bila još nepovoljnija. Trešnje, višnje, kajsije i breskve u velikom broju zasada nisu dale nikakav rod, što proteklu godinu čini jednom od najgorih zabeleženih kada je reč o ovoj grupi voća.
Katastrofalna sezona za voćarstvo! Kakve su posledice, a šta nas sve ČEKA?
‘’Što se tiče koštičavog voća, ovo nije bila nula, ovo je bila ništica, apsolutni minus. Niko nije imao ništa. A sve ste morali da radite, da održavate zasade i ulažete, ako ste hteli da biljke uopšte prežive i daju nešto sledeće godine’’, ističe naš sagovornik.
Jabuka je stradala i od hladnog vremena i od grada, naročito u ekstenzivnim zasadima. U intenzivnim proizvodnjama ostalo je nešto roda, ali daleko ispod očekivanog.
‘’U intenzivnim zasadima jabuke je nešto ostalo, ali ni četvrtina normalnog roda. Hladno vreme je ostavilo ozbiljne posledice’’, kaže Stanojlović.
Kruška je, zahvaljujući kasnijem cvetanju, donekle izbegla najteže mrazeve, ali je njen značaj u ovom kraju ograničen jer ima malo intenzivnih zasada. Dunja je imala srednji rod, ali ni kod nje nije bilo ničeg što bi moglo da se oceni kao dobar proizvodni rezultat.
Lešnik je u 2025. godini pokazao da može biti isplativ, ali isključivo u zasadima gde je proizvodnja vođena stručno i intenzivno. Stanojlović ukazuje da su problemi nastali još pri uvođenju ove kulture, jer su zasadi podizani bez dovoljne prilagođenosti lokalnim uslovima.
‘’Lešnik je došao iz suvih i blažih klimatskih zona, poput Turske i Italije, a kod nas su uslovi potpuno drugačiji. Ušli smo nepripremljeni i sada imamo čitav niz novih bolesti i štetočina – od truleži i bakterioznih plamenjača do mramoraste stenice, koja pravi najveći problem’’, navodi Stanojlović.
On naglašava da je pogrešno verovanje da je lešnik laka kultura.
‘’Postoji fama da se lešnik samo posadi i da se posle bere. To nije tačno. To je izuzetno intenzivna kultura. Ko je radio zaštitu na vreme, imao je rod ove godine. Cena je odlična, u ljusci 700 do 800 dinara, što je fantastično’’, kaže Stanojlović.
Orah je imao tek simboličan rod, dok se kod badema praktično nema o čemu govoriti.
‘’Kod oraha je nešto ostalo kod pojedinih sorti, ali to je zanemarljivo. Osetljiv je na hladno vreme i sada ostaje bojazan kakva će biti zima. Što se tiče badema – od njega je roda bilo samo u pesmi’’, ističe Stanojlović.
Baviti se voćarstvom u savremenim uslovima bez vode, zaštićenih mreža i folija protiv mraza i kiše više nije moguće. Postoje i nove metode zaštite od grada i mraza, uključujući grejače na gas i različite sisteme za sprečavanje oštećenja plodova, ali sve to zahteva značajna ulaganja.
Srđan Stanojlović ističe da bi proizvođač koji želi da primeni ove mere morao da ima sigurnu zaradu, a da bi imao zaradu, neophodna je ozbiljna i intenzivna proizvodnja. U praksi, većina seljaka ne raspolaže sredstvima od 100 do 200 hiljada evra da odjednom podigne zasade sa kompletnom opremom i zaštitom, što dodatno ograničava mogućnosti modernog voćarskog poslovanja.
Komentari