Jedna od najlošijih sezona u proizvodnji šljive obeležila je ovu godinu – plavog zlata u mnogim voćnjacima gotovo da nije ni bilo, a tamo gde je rod opstao, količine su višestruko manje nego ranijih sezona. Ipak, i proizvođači i stručnjaci slažu se da je kvalitet ploda zadovoljavajući. To nam potvrđuju i izlagači na ovogodišnjem dvadesetom, jubilarnom Sajmu šljiva u Osečini, sa kojima smo razgovarali, ističući da se nadaju da će cena osušenog ploda nadoknaditi veliki manjak u ponudi sveže šljive.
Ipak, u centru Podgorine proteklog vikenda sve je mirisalo na šljivu – vredni domaćini doneli su plodove svoga rada, uverenja da će naredna sezona biti izdašnija i bolja od prethodne.
Možda vas zanima
Živojin Pavlović iz sela Sirdijeije pod šljivom ima dva hektara stenleja i nešto malo čačanke, ali ove godine roda nije bilo. Na Sajam dolazi svake godine i nijedan nije propusti.
‘’Sa mrazom i svim onim što se odigralo – ništa nemamo. Mraz je odneo, cena je dobra, ali kad nema roda, ne vredi ni cena. Prošle godine sam trebao da imam preko 40 tona, ali je pobio grad, pretprošle mraz, tako da tri godine i sušara i kazan miruju. Ove godine nema ni da pojedem. Jako loše stanje je s našom klimom i našim poslom,“ kaže Pavlović.
Ni Vladimir Pavlović iz Gornjeg Crniljeva, sa 400 stabala, nije bolje prošao – ove godine ubrao je svega pedesetak kilograma šljive.
‘’Prošle godine sam imao 10 tona, a ove 50 kilograma – to je 99 odsto manje roda, a tako je i u većini zasada. Na prste može da se nabroji koliko je voćnjaka rodilo. Veoma malo je ostalo i zaliha suve šljive od prošle godine, sve smo prodali. Inače svake godine sušim, sušara mi je kapaciteta 900 kilograma, ceo rod osušim. Prošle godine sam osušio dve tone ploda. Cena suve šljive tada je bila 130 dinara za kilogram, a sada najavljuju preko 300. Jako teška godina, ako se samo baziramo na šljivu – bez obzira na površine koje su u pitanju. Možda će cena da nadoknadi manjak roda, ali sve je to slabo“, navodi naš sagovornik.
Domaćin Marko Janković iz Gornjeg Crniljeva priča da je ove godine osušio oko šest tona šljive, a u rakiju preradio oko dve tone ploda. Njegov voćnjak prostire se na oko tri i po hektara. Prošle godine imao je blizu 70 tona, pa je ovogodišnji rod gotovo desetkovan, ali, kako kaže, moramo biti zadovoljni jer smo ’’fabrika pod vedrim nebom’’. Kvalitet suve šljive je odličan – slatka je i krupna – pa, kako ističe, kvalitet ploda i potencijalna cena možda će ove godine nadomestiti manjak roda, dok je prošle godine mnogo rada donelo malo prinosa.
Nepovoljni vremenski uslovi u fazi cvetanja – izuzetno niske temperature dovele su do izmrzavanja delova cveta na pojedinim terenima, dok je kišovito vreme smanjilo kvalitet oprašivanja i oplodnje – doveli su, kako ocenjuju stručnjaci, do jednog od najslabijih prinosa šljive u poslednjih 20–30 godina.
Šljiva podbacila kao nikad – Najgora berba u poslednjih 50 godina
‘’Na pojedinim područjima, naročito na nižim nadmorskim visinama gde je cvetanje kasnilo, prinosi su bliži proseku normalnih godina. Šljive ima, ali na veoma malom području, u zavisnosti od položaja zasada. Ako pogledamo Kolubarski okrug, na području Osečine rod šljive je bio najslabiji – čak manji nego na teritorijama Valjeva i Uba. Ima ponekih parcela gde je šljiva rodila, ali to je možda svega oko 10 odsto uobičajenog roda’’, smatra savetodavac za voćarstvo Đorđe Sović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Na štandovima bilo je mnoštvo prerađevina od ‘’kraljice voća’’, ali su Podgorci najviše ponosni na šljivani kolač i karaban – poslasticu od suvih šljiva, oraha i meda.
‘’Kolač od šljiva pravim svake godine. Isečene šljive se dobro skuvaju, bez dodataka konzervansa. Ove godine su šljive slatke i nije bilo potrebe ni šećer dodavati. Nakon toga smesa se razlije na pek-papir i suši na suncu. Nekad su naše bake to radile na listu kupusa. Kada se dobro osuši, ova zdrava i ukusna poslastica može da stoji tokom cele zime“, ispričala nam je Milena Milovanović iz Gornjeg Crniljeva.
Na otvaranju Sajma, posvećenog „modrom blagu“, predsednik opštine Osečina Nikola Tomić poručio je da ovo nije običan sajam, već festival koji slavi veliki jubilej – dve decenije trajanja i posvećenosti ljudi koji su verovali u jednu ideju. To, kako je rekao, nisu obični ljudi, već oni koji ostaju i opstaju na svojoj zemlji.
‘’Otkada su naši preci na škrtoj zemlji zasadili šljivu, ni njihovi potomci ne odustaju. To nam je u krvi, u damaru i biti. Umesto trnjina i džanarika ‘nikli’ su novi drvoredi kraljice voća. U njeno ime slavimo i u njeno ime se molimo. Šljiva je nezamenjivi deo naše kulture. Gotovo zaboravljeni heroj Prvog svetskog rata – suva šljiva, kao deo vojne strategije, prehranila je Srbiju! Naš privredni ugled u svetu začet je izvozom ove voćke u Rusiju, Severnu Evropu i Ameriku“, kazao je Tomić.
Državna sekretarka Jelena Blagojević istakla je da proizvodnja šljive nije samo deo tradicije već važna ekonomska grana Srbije. Ona je podsetila da je prošle godine proizvedeno blizu 400.000 tona ovog voća, od čega je najveći deo došao iz Šumadije i Zapadne Srbije, a da je više desetina hiljada tona završilo na inostranom tržištu. Prema njenim rečima, država će nastaviti da pruža snažnu podršku voćarima – od sadnje i nege zasada, preko berbe, do plasmana na tržište – kako bi se očuvala stabilnost izvoza i otvarala nova radna mesta.
Tradicionalno najuspešnijima u šljivarstvu uručene su vredne nagrade i priznanja. Prema podacima Privredne komore Srbije, najveći izvoznik suve šljive iz Srbije za 2024. godinu je preduzeće ‘’Agranela’’ iz Valjeva, dok je najveći izvoznik suve šljive sa teritorije osečanske opštine firma ‘’Podgorina’’ iz Osečina.
‘’Čast nam je što svake godine učestvujemo na sajmu u Osečini i što smo najveći izvoznici suve šljive u Srbiji. Ova sezona će biti izazovna zbog male količine ploda, ali smo veoma zadovoljni kvalitetom same šljive. U odnosu na prethodnu godinu, očekujemo znatno manje količine suve šljive za izvoz, prvenstveno zbog samih uslova za proizvodnju, ali imamo rezervisane zalihe i nadamo se da će sve proteći kako treba’’, rekla je Isidora Tomić iz preduzeća ‘’Agranela’’ .
Na ovogodišnjem, jubilarnom 20. Sajmu šljive u Osečini, stručni žiri ocenio je najbolje uzorke jakih alkoholnih pića. Apsolutni šampion i nosilac velike zlatne medalje postao je Željko Jovanović iz destilerije ‘’Podruma Želja’’ iz Mionice sa šljivovicom prepečenicom iz 2012. godine.
Priznanje za najbolju podgorsku rakiju pripalo je Stanislavu Mićiću iz Gunjaka u Osečini, dok su u ostalim kategorijama nagrade dobili: Dragan Ilić iz Novog Sada za jabukovaču, Ilija Rudić iz Borče za dunjevaču, Željko Jovanović iz Mionice za kruškovaču, Dragan Cvetković iz Gračca za lozovaču, Saša Timotić iz Oglađenovca za liker od oraha i Nemanja Popović iz Osečine za travaricu.
Komentari