Valjevski kraj poslednjih godina beleži značajan napredak u vinogradarstvu. Od ponovne obnove zasada vinove loze pre tri decenije, ovdašnji vinogradari su uspeli da stvore kvalitetne i stabilne zasade, iako površine i dalje ostaju relativno male – oko 150 hektara, uz godišnji porast od desetak hektara. Tokom ovog perioda primenjena je savremena tehnologija proizvodnje, dok je udruživanje proizvođača doprinelo razmeni znanja, iskustava i unapređenju kvaliteta vina.
Nakon izuzetno kvalitetne prošle godine vinogradari spremno dočekuju novu sezonu i svog zaštitnika – Svetog Trifuna. Inače, ovaj deo Srbije nalazi se u pocersko – valjevskom vinogradarskom rejonu, jednom od 22 koliko ih ima u Srbiji u čijem sastavu se nalazi 77 vinogorja.
Možda vas zanima
‘’Mislim da niko nije napravio tako veliki kvalitativni iskorak kao što su napravili vinogradari u proizvodnji vina. Mi nismo tipično vinogradarsko područje. Šljiva je ovde dominantna voćna vrsta, zatim malina, kupina, a vinova loza je otprilike na četvrtom mestu.
Međutim, ono što je jako zanimljivo jeste da se savremena tehnologija veoma dobro primenjuje. Svi ljudi koji ulaze u podizanje novih zasada i koji gaje vinovu lozu to rade veoma ozbiljno, bez preskakanja agrotehničkih mera. Proizvođači se oslanjaju na pomoć struke, na savete savetodavne službe, što je veoma dobro. Napredovali smo dosta. I u samoj proizvodnji vina uveli smo savremenu tehnologiju. Nema inprovizacije.
Proizvođači znaju da, ako želite da naprave dobro belo i crveno vino, moraju da imaju određenu opremu, moraju da hlade grožđani sok posle ceđenja i kasnije da vino ima odgovrajući tretman’’, kaže Jovan Milinković, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, koji je i sam aktivan vinogradar.
Kada je reč o sortama vinove loze, u valjevskom kraju se izdvaja „morava“, koja je postala gotovo dominantna među belim sortama. Pored morave, ovde se gaje i klasične bele sorte kao što su „sovinjon beli“, „šardone“ i „tamjanika“, koja je na drugom mestu po značaju. Među crvenim sortama najzastupljenije su „merlo“, „kaberne sovinjon“, „kaberne fran“ i „frankovka“.
Začinjeno tradicijom: Vrhunska vina PONOS Kolubarskog okruga od AUTOHTONIH sorti grožđa
„Morava“ se pokazala izuzetno dobra na našem lokalitetu. Zahteva redukovanu zaštitu, tri do četiri tretmana, a daje vrhunsko grožđe. Mora se voditi računa o prinosu, da ne prerodi, ali kvalitet je izuzetan. Lepota morave je u tome što može da se razvija i u pravcu organske proizvodnje, jer nosi genetsku otpornost na bolesti i niske temperature.
Naši uslovi i škriljasta, kamenita zemljišta joj izuzetno prijaju i doprinose formiranju bogatog aromatskog karaktera’’, smatra Milinković.
Po njegovim rečima, u ovdašnjim podrumima praktično da nema nijedno loše vino – ‘’imamo dobra, kvalitetna, a ove godine i vrhunska vina, koja uz još malo odležavanja mogu da stanu rame uz rame sa najboljim u Srbiji, pa čak i u Evropi’’.
‘’Postoje inicijative da se u Valjevu organizuje ozbiljna vinska manifestacija, kako bismo pokazali šta imamo i doveli goste i iz inostranstva. Vreme je da deo našeg valjevskog sunca i zemlje pretočimo u čašu i ponudimo potrošačima’’, kaže Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Prošla godina ostavila je snažan pečat na kvalitet grožđa i vina. Iako je početak bio neuobičajen, sa ranijim početkom vegetacije koji je mogao da donese rizik od poznih prolećnih mrazeva, vinogradi su na sreću bili dobro pozicionirani i štete nije bilo.
Zatim je usledio kišovit period, kada je zaštita loze bila od presudnog značaja, a potom suša, koja nije bila idealna, ali je dobru pripremu vinograda omogućilo prethodno orezivanje i obrada zemljišta. Prošlogodišnje grožđe bilo je izuzetnog kvaliteta, sa nešto smanjenim prinosom, ali bez truleži i problema u zrelosti plodova, što je omogućilo berbu u optimalnom trenutku i proizvodnju vrhunskih vina.
‘’Protekla godina je bila za nas jedna od naboljih u poslednjih nekoliko godina. Sve je krenulo malo ranije nego inače, što je moglo da donese problem, ali vinogradi su bili dobro pripremljeni i štete od mrazeva nije bilo. Kiša i vlažnost tokom proleća zahtevali su pažljivu zaštitu, a suša u kasnijem periodu testirala je izdržljivost loze.
Ipak, grožđe je bilo vrhunskog kvaliteta, uz odličan unos vode, šećera i kiselina, što nam je omogućilo da napravimo vina koja su sada stabilna, uravnotežena i nose aromu sorti. Za nas je to potvrda da sve počinje u vinogradu – bez dobrog grožđa nema vrhunskog vina, a ova godina nam daje snagu i znanje da tako nastavimo i ubuduće’’, poručuje Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Komentari