Prihrana vinove loze u organskoj proizvodnji bez mineralnih đubriva

Prihrana vinove loze u organskoj proizvodnji bez mineralnih đubriva

U organskoj proizvodnji grožđa prishrani vinove loze mora da se posvetiti posebna pažnja. Količine i vrste đubriva se određuju na predhodno urađene analize obezbeđenosti zemljišta hranjivim elementima.

 

Prihrana vinove loze - © Pixabay

Unošenje organskih materija u zemljište, pre podizanja zasada, je neophodno za poboljšanje njegovih hemijskih, fizičkih i bioloških osobina. Dopuštena su sledeća sredstva za obogaćivanje zemljišta organskom materijom:

  • zelenišno đubrenje;
  • stajnjak;
  • dozrelo kokošije đubrivo;
  • nusproizvodi prerade životinjskih ostataka iz mesne i riblje industrije;
  • morske alge i proizvodi od algi;
  • kompost;
  • ostaci od berbe i prerade grožđa;
  • slama ili
  • kompost od kore drveta.
Prihrana vinove loze - © Pixabay

Dozvoljena je upotreba prirodnih mineralnih đubriva kao što su:

  • kameno brašno;
  • dolomitno brašno;
  • kalijum iz morskih algi;
  • gips;
  • kameni fosfat i
  • magnezijum sulfat.

Dosadašnja iskustva u organskoj proizvodnji grožđa su pokazala da je moguće uspešno prehraniti vinovu lozu, bez upotrebe mineralnih đubriva. Kvalitetno izvedenim meliorativnim đubrenjem pre podizanja zasada, i kombinovanjem različitih organskih đubriva kao što su stajnjak, kompost, treset i zelenišno đubrenje u rodnom vinogradu, moguće je obezbediti sve neophodne makro i mikro elemente i dovoljno humusa u zemljištu.

Prihrana vinove loze - © Pixabay

Posebno je važno povećati sadržaj humusa u siromašnim zemljištima do optimalnog nivoa od oko 3 %. Humus za sebe vezuje velike količine vode i pomaže biljci da lakše preživi sušni period.Da bi se sadržaj humusa povećao za 1 %, potrebno je na dubinu od 20 cm uneti oko 50 tona stajnjaka po 1 ha.

Umesto stajnjaka moze se koristiti treset ili kompost u količini od 10 tona po ha.Za đubrenje vinograda prednost treba dati konjskom ili ovčijem polizgorelom ili zgorelom stajnjaku. Đubrenje stajnjakom treba izvoditi svake 3-4 godine u toku mirovanja loze.

U poslednje vreme teško je nabaviti kvalitetan stajnjak, pa se vinogradarima preporučuje primena zelenišnog đubrenja kako pre podizanja vinograda tako i u rodnim vinogradima.


Za zelenišno đubrenje se koriste jednogodišnje biljke, koje brzo postižu maksimalan porast i daju veliku zelenu masu, kao što su leguminoze. U vreme cvetanja ili po precvetavanju zaorava se njihova biljna masa, čime se u zemljište unosi do 5 vagona zelene mase.

Autor: Dipl. inž. Nemanja Konstantinović

Poljoprivredne stručne i savetodavne službe


Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica