Tartufi su najcenjenija i najskuplja jestiva gljiva na svetu. Pored izuzetnog ukusa, čuveni su i po svojim lekovitim svojstvima. Od davnina je poznato da ovaj skupoceni delikates predstavlja prirodni lek za potenciju i vitalnost celog organizma.
Ove gljive rastu ispod zemlje i to samo u određenim područjima. U njihovom iskopavanju učestvuju svinje ili psi koji su dresirani samo za tu namenu. Tartuf je veoma cenjena namirnica u gastronomiji jer se teško dolazi do njega i ne postoji mogućnost da se veštački uzgaja.
Možda vas zanima
Postoji nekoliko stotina različitih vrsta tartufa, od kojih je svega desetak jestivo. Uglavnom rastu u šumama širom Evrope, a u poslednje vreme pronalaze se u Oregonu i Australiji.
Tartufi imaju veoma karakterističan miris koji prirodno privlači svinje, dok psi moraju da prođu posebnu dresuru da bi mogli lakše da ih pronađu u prirodi. Njihova specifična aroma veoma brzo ispari i zato je veoma bitno da što pre tartuf stigne od šume do trpeze. Ovo je takođe jedan od razloga njegove visoke cene.
Tartufi mogu biti dobar izvor zarade za one koji znaju kako da ih traže i plasiraju. Jedna od najpoznatijih regija bogata tartufima je Istra u Hrvatskoj.
Oni pronalaze neverovatnih 7-9 tona tartufa godišnje. Skoro 30% od toga čine crni tartufi, dok 70% čine sezonski beli tartufi koji se mogu naći samo u periodu od septembra do decembra i cena na tržištu mu je viša. Dostižu i do neverovatnih 5.000 evra po kilogramu.
Tartufi se mogu naći i u Srbiji. Postoje posebni tereni koji pogoduju razvoju tartufa. Belih i crnih tartufa najviše ima oko reka Jasenice, Karaš, Lug i Bosut, zatim u okolini Obedske bare i Deliblatske peščare, ali i na Fruškoj gori, planinama Kosmaj, Rudnik, Oplenac i na Svrljiškim planinama.
Kvalitet, miris i ukus tartufa koji rastu u Srbiji, mnogi tvrde, ne može da se meri ni sa jednom drugom vrstom ovih gljiva u svetu.
Sezona berbe zimskih tartufa u Srbiji je u punom jeku, a domaći tartufari su od početka oktobra svakodnevno na terenu, sa jasno određenim planovima potrage za ovim dragocenim gljivama.
Srbija je veoma bogata tartufima, naročito u šumama uz reke i područjima sa starim drvećem – od Šumadije i Zapadne Srbije, preko Srema i Mačve, do Južne Bačke i Banata. Trenutno traje sezona belog tartufa, koji je najvredniji među svim vrstama.
Naši tartufari već godinama imaju razvijene prodajne kanale – deo ulova završava u Istri ili na čuvenim pijacama tartufa u Italiji. Osim što donose dobru zaradu beračima, tartufi predstavljaju i značajan potencijal za dodatne prihode države.
Skriveni dragulji prirode: Vlasina puna pečuraka i divljih borovnica
Srpski tartuf – premium kategorije
Tartufi spadaju među proizvode sa najvećom ekonomskom vrednošću po kvadratnom metru. Nakon što je 1. jula 2024. stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, otvorila se mogućnost da se srpski beli i crni tartufi pozicioniraju kao premium prehrambeni brend na azijskom tržištu. Da bi se to postiglo, neophodne su ciljane mere – od regulative i sertifikacije do ulaganja u logistiku i marketing.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da kinesko tržište možda nije najpogodnije, jer je Kina već svetski lider u proizvodnji gljiva. Kako navodi Jelena Milošević iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, a prenosi dnevnik.rs, Srbija bi se mogla više fokusirati na evropsko i američko tržište, gde postoji veća potražnja za kvalitetnim tartufima i njihovim prerađevinama.
Prema podacima domaćih institucija, Srbija već ima registrovane proizvođače i prikupljače tartufa koji izvoze ili su u završnoj fazi priprema za izvoz. Na tržištu posluju firme koje se bave sakupljanjem, preradom i prodajom svežih tartufa i proizvoda od njih, a sve veće interesovanje vidi se i kroz prisustvo domaćih proizvođača na sajmovima i B2B događajima.
Sledeći koraci – standardi i brendiranje
Stručnjaci smatraju da je sledeći važan korak uvođenje jasnih standarda – sertifikacija kvaliteta, označavanje porekla i stroga higijenska kontrola, kako bi uvoznici imali poverenje u srpski proizvod.
Pored toga, neophodno je ulaganje u brend „srpski tartuf“ kroz profesionalni marketing, koji bi ga pozicionirao rame uz rame sa poznatim istarskim tartufom. Dodatni potencijal leži u obuci berača, koji bi mogli preći na uzgoj tartufa na mikoriziranim plantažama.
Plantažni uzgoj tartufa donosi prve rezultate već posle nekoliko godina, a istovremeno doprinosi očuvanju šumskih ekosistema. Ako bi se ulaganja pravilno usmerila, Srbija bi u narednoj deceniji mogla da obezbedi stabilan izvoz tartufa i postane prepoznatljiva na svetskom tržištu.
Zarada od tartufa nije mala – crni tartuf slabijeg kvaliteta vredi od 50 do 100 evra po kilogramu, dok se beli, najređi i najcenjeniji, prodaje od 800 do 2.000 evra po kilogramu. Oni koji pronađu vrhunske primerke belog tartufa mogu zaraditi i do 5.000 evra po kilogramu.
Komentari