Oko nas, svuda u prirodi, nalazi se veliki broj jestivih i lekovitih samoniklih biljaka i gljiva koje nedovoljno koristimo u ishrani. Tokom cele godine u šumama i na poljima može se naći mnogo toga hranjivog, na šta skoro da i ne obraćamo pažnju. Gljive se u našoj zemlji ne koriste u ishrani dovoljno često iako su veoma važne za ljude. Zato smo za vas istražili šta je prvo što morate znati o gljivama i koji vam recepti sa gljivama mogu pomoći u borbi protiv gripa.
Dragana Bokan iz Beograda, viši fizioterapeut u penziji, sakupljanjem i preradom gljiva i divljih plodova bavi se od 1999. godine. Ona je članica je Mikološkog društva Srbije i objavila je dve knjige – „Specijaliteti sa koprivom” i „Kuvam i zdravlje čuvam” u saradnji sa Slavicom Matić. Upitali smo je zašto je dobro konzumirati gljive.
„Gljive su veoma bitne za našu ishranu zato što one u svom sastavu najčešće sadrže 90% vode, ostalo su proteini, a u lekovitim gljivama ima polisaharida. To su šećeri koji su neophodni za naš organizam jer oni povećavaju broj T limfocita, odnosno, odbrambenu sposobnost našeg organizma.”
Možda vas zanima
„Znači, u gljivama su proteini i voda, ne postoje masnoće. Zato su veoma povoljne za naš organizam. Proteini su bitni za građu naših mišića i zato su gljive dobre jer nam ne škode uopšte, a mogu da nam poboljšaju zdravlje.”
Gljive su veoma bitne za našu ishranu zato što one u svom sastavu najčešće sadrže 90% vode, ostalo su proteini, a u lekovitim gljivama ima polisaharida.
Gospođa Bokan objašnjava da upravo ono što gljive rade prirodi to čine i našem organizmu, odnosno, čiste ga i poboljšavaju nam imunitet.
„Naravno, pod uslovom da se uberu u čistom području gde nema teških metala, jer gljive, kao i lukovice ili šargarepa, odnosno ono što raste u zemlji, upijaju teške metale. Gljive to rade pošto je njihov micelijum u zemlji, a plodonosno telo je van zemlje, odnosno ono što mi koristimo u ishrani. Zato su gljive koje se beru pored auto-puta pune teških metala od benzina koji isparava i taloži se u tlu.”
Ipak, veoma je bitno znati da postoje različite gljive i zato je najbolje da se, ukoliko želite da počnete da ih i sami sakupljate, uključite u neko društvo koje se time bavi.
„Inače, u prirodi postoje gljive koje su jestive, ali i koje su nejestive, mada nisu ni otrovne. One nisu jestive prosto zato što su tvrde i neukusne. Zatim postoje nejestive, ali otrovne gljive, koje se zbog tih otrova ne mogu konzumirati.”
„A postoje i gljive koje su i lekovite i jestive u koje spadaju sve gljive koje rastu na drveću: bukovača, šumsko pile, šitaka i ostale. Takođe, ima i onih koje su lekovite, a nisu jestive, od kojih se pravi samo čaj i to su drvenaste gljive. Jedna od njih je galoderma lucidum, hrastova sjajnica, koja se na istoku, u Kini, zove reiši, a takva je i ćuranov rep i mnoge druge.”
Recepti sa gljivama za podizanje imuniteta
Zamolili smo gospođu Draganu da sa nama podeli neke od recepata iz svoje knjige i to upravo one koji mogu pomoći u borbi protiv gripa.
„Počela bih, recimo, sa jednom čorbom. To je miso čorba u koju ide povrće, pre svega sezonsko povrće, šargarepa, karfiol, tikvice, celer, crni luk sečen na kockice, dve šoljice prokelja i đumbir u prahu.”
„Đumbir u prahu je veoma dobar jer deluje na viruse. Znači sve to povrće se izrenda ili isecka, zavisi kako ko hoće, prokuva se malo u vodi i dodaju se dve kašičice miso paste. To je jedno jelo koje će lepo da nas zagreje, i taj đumbir i topla čorba koja će nam prijati.”
„Onda možemo da napravimo namaz od tofua, a bilo bi poželjno da imamo i sremuš u maslinovom ulju pa da ga pomešamo, jer to je divlji beli luk koji takođe podiže imunitet.”
„A glavno jelo, recimo, mogu da budu punjene tikvice ili patlidžan, ali napunjeni šitakom. Šitaka je lekovita gljiva, a ako nema šitake, može i bukovača da posluži. Uz gljive dodamo povrće i začine, pa time napunimo tikvicu ili patlidžan. To zapečemo malo u rerni i imamo jedan zdrav obrok.”
Sagovornica:
Dragana Bokan
Komentari