Možda najpoznatija gljiva na svetu je Amanita muscaria – muhara. Rasprostranjena je širom severne hemisfere ali je u skorašanje vreme rasađivanjem sadnica raširena i po celoj južnoj polulopti. Kod nas je u velikim količinama ima na Fruškoj gori i uprkos tome što ima upečatljiv izgled neuki berači je lako mogu zameniti sa veoma ukusnom i cenjenom blagvom.
Možda vas zanima
Njen specifičan izgled čini je veoma upečatljivom. Misticizam je tesno povezan sa ovom gljivom. Navodno se upotrebljava u šamanskim ritualima zbog svojih halucogenih svojstava, a u mnogim kulturama je poznata kao sveta gljiva.
Istina je, ipak, malo drugačija.
Jedinjenja, muscimol i ibotenska kiselina zaista izazivaju neku vrstu halucinacija, a jedinjenje muskarin izaziva mučninu i povrćanje. Nisu česti teški slučajevi trovanja sa smrtnim ishodom ali je muhara, bez obzira na svoju reputaciju halucinogene gljive, ipak otrovna vrsta koja ne treba konzumirati.
Šešir muhare je uglavnom crvene boje i post belim ostacima ovoja koji ponekad mogu biti odsutni ili ih može sprati kiša. Postoje žuti pa i albino variteti gljive ponekad može zbuniti berače. Listići, prsten i drška su bele boje. Drška je puna ali kod starijih primeraka može postati šuplja. Na dnu drške je gomoljasto nazubljeno zadebljanje, obično prekriveno ljuspicama od ostataka ovoja iz kojeg je gljiva izrasla.
Meso joj je belo i krhko bez osobitog mirisa i ukusa. Muhara plodonosi od sredine leta pa do kraja oktobra u crnogoričnim i listopadnim šumama, uglavnom u borovima, smrčama i bukvama.
Staništa muhare na Fruškoj gori su veoma retka, ima svega dva zabeležena i još nekoliko nepotvrđenih, te bi bilo potrebno sprovesti plan zaštite tih staništa kako bi se na Fruškoj gori očuvale ove gljive.
Zbog svog osobenog izgleda malo je teže zameniti je sa jestivim gljivama. Ipak, zabune su moguće i to kada berači sakupljaju veoma ukusnu i cenjenu blagvu (Amanita caesarea).
Blagva ima narandžast šešir bez ostataka ovoja na njemu, žutu dršku i listiće. Drška izbija iz bele volve koja se prilično razlikuje od muharinog gomolja. Kako se blagva sakuplja u velikim količinama neuki i i neoprezni berači bi mogli da je zamene s žutom varijantom muhare ili sa muharom kojoj je kiša sprala bele ostatke ovoja sa šešira.
Autor: Momčilo Daljev, gljivarsko društvo “Novi Sad”
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari