Verovali ili ne, Predrag Marčetić iz Kačareva odlučio je da napusti višegodišnji zlatarski posao u Pančevu i da započne uzgajanje svinja. On je od temelja podigao potpuno nov, savremen objekat, u koji bi ovih dana trebalo da se usele prve svinje. To je bio i više nego dovoljan razlog da upoznamo ovog čoveka i upitamo ga zašto je odlučio da u svoje poslovanje unese ovako veliku promenu.
Već vekovima zlato je simbol za moć, luksuz i dobru zaradu u poslovanju. Kroz istoriju, ovaj metal često je bio podloga za određivanje nacionalnih valuta, a njegova cena pokazuje i kakav je standard u jednoj državi.
Sudeći po ovim činjenicama, prošle nedelje došli smo do dva zaključka. Za prvi nije bilo dileme, a to je Srbija sigurno ne može da se pohvali dobrim standardom. Drugi, koji će vam se više dopasti, jeste da je naša budućnost u proizvodnji hrane. Da u našim razmišljanjima nismo baš daleko od istine, uverio nas je gospodin Predrag Marčetić iz Kačareva.
Možda vas zanima
Naime, on je, verovali ili ne, odlučio da napusti višegodišnji zlatarski posao u Pančevu i da počne da se bavi uzgajanjem svinja. Kupio je parcelu nedaleko od starog porodičnog imanja, doveo do nje struju, vodu i uredio puteve, a zatim je od temelja podigao potpuno nov savremen objekat u koji bi ovih dana trebalo da se usele prve svinje.
„Po mom mišljenju, sasvim je logično što sam ovo uradio. Živim u Vojvodini i računam da bi, kao otac tri sina, trebalo da im obezbedim neku budućnost. Video sam šansu u proizvodnji hrane. Međutim, u poslednjih nekoliko godina svinjarstvo u Srbiji nije baš idealno zanimanje, ali ja sam optimista i verujem da će sve biti kako treba“, ističe Predrag.
„Opredelio sam se za uzgoj svinja, jer mislim da u ovoj grani stočarstva nema previše posla ukoliko se sve uradi kako treba. Istina je da je sve skupo napraviti. Da bi se zatvorio ceo krug, jedna krmača košta oko 5.500 evra. S druge strane, gledano u budućnost, jedan radnik može da opsluži 2.000 tovljenika u turnusu, ukoliko su automatske pojilice i hranilice, a izđubravanje rešetkasto“, dodaje on.
Predrag se, pre ovakve odluke, dobro informisao o svom budućem zanimanju. Pratio je stručnu literaturu, posećivao seminare, obilazio farme i konsultovao se sa nekima od najvećih stručnjaka u Srbiji za ovu granu stočarstva. Uz sve to, pronašao je i sigurnog partnera sa kojim planira neku vrstu kooperacije – a to je kompanija „Patent Co“.
„Smatram da je šansa nas stočara u Srbiji u udruživanju, ili u pripajanju jakim proizvođačima“, naglašava Predrag.
Upitali smo našeg domaćina šta je najveći problem u početnim fazama bavljenja savremenim svinjarstvom.
„Definitivno nabavka dobrog materijala za tov. Malo je firmi u Srbiji koje mogu da ispoštuju velike kapacitete i istovremeno imaju zdravu prasad od 25 do 30 kilograma. Zato me to još uvek muči i još nisam siguran da li ću moći iz domaćeg uzgoja da snabdevam farmu. Verovatno ću nazimice da uvezem iz Danske, pa ću od svojih krmača da ostavljam prasad za tov“, rekao je Marčetić.
Da bi se zatvorio ceo krug prilikom izgradnje objekta, jedna krmača košta oko 5.500 evra.
„Kada je reč o otkupu, to nije problem. Verujem da u Srbiji niko nema problem sa otkupom, jer je reč o deficitarnoj robi. Istina je da smo imali problem sa ostvarivanjem nekih normalnih cena, ali je prodaja uvek išla“, dodaje on.
Loših cena Predrag se ne boji, jer je već sada naučio kako one mogu da se nadoknade.
„Ja kada sam odlučio da budem stočar, s obzirom na to da je moja pokojna baka živela na selu u Bosni, mislio sam da je svinja životinja koja može da živi u blatu. Sada vidim da je svinjarstvo jedan veoma složen i komplikovan posao i da podizanje svinja može da se uporedi sa podizanjem deteta, naravno ukoliko želite da vam posao bude rentabilan. Dobra genetika, hrana, hranilice i higijena presudne su u ostvarivanju profita“, zaključuje naš domaćin.
Trenutni kapacitet ovog objekta na godišnjem nivou iznosi 1.200 tovljenika. Pun kapacitet, od 4.000 tovljenika, Marčetić obazrivo planira za sledeću godinu. Do tada, kako bismo se uverili u onaj drugi zaključak sa početka priče, pratićemo razvoj ove farme. Sigurni smo da ćemo se već prilikom sledeće posete uveriti da li je stočarstvo zaista budućnost naše zemlje i srpskih seljaka.
Sagovornik:
Predrag Marčetić, svinjar iz Kačareva
Komentari